"Није истина да су наша убијена деца злостављала другу децу" Потресне речи оца убијене девојчице након суђења: "То је за нас забијање ножа у леђа"
У Вишем суду у Београду изнете су завршне речи у поступку против родитеља дечака који је починио масовно убиство у ОШ "Владислав Рибникар". Тужилаштво је затражило максималне казне за Миљану и Владимира Кецмановића.
Говорећи о томе да ли би пресуда могла донети бар делимичан мир породицама жртава, Аћимовић каже да је суђење отворило бројна питања. Он истиче да је јавност током процеса имала прилику да стекне јаснији увид у све што се дешавало у судници.
- Добили смо прилику да на једном месту, сублимирањем целог процеса, који је кроз завршне речи могао да се дочара, видимо скоро све што је било у овом процесу. За нас је било изненађујуће, али лепо да то буде јавно, и драго ми је због тога. Отварањем за јавност свако је показао своје право лице. Почев од господина Боројевића, па даље до оних који су седели на оптуженичкој клупи, до наших адвоката, тужилаца, родитеља, посебно оних који су имали потребу да искажу своје емоције и кажу истину коју држе у себи, јер је не могу на другом месту казати. Нама је све то значило да сви људи на једном месту могу то да виде. Без великог процеса сви су схватили ко је на страни правде, а ко је на страни лицемерја, неморалног понашања и нечега нејасног, па могу да суде по томе. Свако ко се стави на страну оних који су неморални, а ту сигурно спадају господин Боројевић и његови штићеници, може да донесе суд, а ако се поистовећује са њима, такви су они. Свака друга квалификација је за мене неисправна, казао је Анђелко.
На питање да ли је том дечаку убици могло да се помогне, Анђелко истиче да је дечак на више начина и својим понашањем давао до знања да му је помоћ потребна.
- Он је на све начине вапио за помоћи. Не само родитељи, већ су и многи други у систему васпитања могли то да виде, а о томе су говорили и у судском процесу, дајући изјаве. Госпођица Томић, која је разредни старешина, и госпођа која је била кућна помоћница, говориле су о томе, али нису оне те које та питања треба да решавају до краја. Психолози и педагози, сви су они то знали, али неки, из разлога да се не замере или зато што су сматрали да то није њихова ствар, нису реаговали. Ту нема дилеме да су основни и главни кривци родитељи који су занемарили ментално здравље свог детета. Међутим, оно што је још добро у овом поновљеном поступку јесте то да је оптужница проширена и проширена је у правцу у којем ја лично, мој адвокат и Зора инсистирамо, а то је утицај интернета са штетним садржајима на ментално здравље детета. Да је дете током дужег временског периода, конзумирањем игрица, друштвених мрежа и слично, било под великим утицајем. Да је дете током континуирано дугог периода показивало знаке болести која се званично зове дигитална зависност. Добро је и то што ће то, очекујемо, ући у ову осуђујућу пресуду као једна велика опомена за све родитеље који не воде довољно бригу, казао је Анђелко.
- Нама јесу у фокусу родитељи, али нас додатно вређа понашање адвоката који једним лицемерним ставом и односом према родитељима додатно повређују. Кажу вам прво да поштују родитеље и не желе да их вређају, а онда истог момента кажу једну грубу неистину, попут тога да на овом суду треба да се види да је Коста Кецмановић злостављан у разреду. Шта то значи? Да су наша деца, која су побијена, злостављала другу децу, што је потпуна неистина и што је доказано да не постоји. То вам каже адвокат који њих штити. Свако има право на одбрану, али на моралну одбрану. Посебно у оваквом поступку не можете лажима и лицемерјем да штитите свог клијента. Мислим да је то и по кодексу адвоката недопустиво. То је за нас забијање ножа у леђа, поред понашања родитеља који све време, по наговору адвоката, глуме жртве и представљају се као најбољи. То им је тактика. Можда је управо због тога било важно да се отварањем за јавност све то види, додаје отац убијене девојчице.
Говорећи о понашању родитеља дечака током поступка, Анђелко Аћимовић осврнуо се на документацију коју је одбрана износила пред судом, оцењујући да се одговорно родитељство не може доказивати дипломама и сертификатима.
- Било је истовремено тешко и помало апсурдно гледати како доносе дипломе са разних курсева, што је изазвало и жаљење, смех и неку додатну тежину. Тиме су, по мом мишљењу, желели да судији покажу да су бринули о детету. Међутим, све можете да платите, али васпитање не можете. Они су људи који сами немају осећај за неке основне вредности и то нису могли ни да пренесу свом детету. Мисле да су урадили све зато што су нешто купили или омогућили, али не виде где су заиста погрешили, закључио је Анђелко.
Србија Данас/Мондо
