КРИЗА У МАКЕДОНИЈИ: Скопљу прети украјински сценарио са косовским завршетком

По други пут за само две недеље, наоружани Албанци долазе у сукоб са македонском полицијом. После напада на караулу у Госницу, за који је одговорност преузела ОВК, долази до сукоба у Куманову где се полиција сукобила са више десетина терориста који су, према незваничним наводима, дошли са Косова и Метохије.

Поред тога, политичка криза последнијх неколико месеци изједа владајуће структуре у Скопљу због низа скандала који се повезују са владом премијера Груевског. Пре само три дана дошло је до крвавих демонстрација опозције испред седишта Владе у Скопљу у којима је повређено десетак полицајаца и неколико учесника протеста.

На крају, "албанско питање" у Македонији поново добија на значају.

Иако се приближава 14. годишњица од потписивања Охридског споразума, још увек није дошло до правог суживота између две заједнице у Македонији. О томе сведоче чести инциденти у којима главну улогу имају Албанци.

Оружани сукоби са полицијом, крваве демонстрације прошлог лета које су експлодирале након доживотне пресуде групи Албанаца у случају "Монструми", као и ракетни напад на зграду Владе у октобру прошле године, за који је одговорност преузела Ослободилачке народна армије (ОНА), само су једни од примера који томе сведоче.

Као разлог за напад на зграду Владе ОНА је указала на "бедну ситуацију Албанаца у Македонији" и нагласила да Влада Македоније, по примеру Србије, "свакодневно стреми ка Русији", што Албанци не желе.

"Македонски сценарио"

Охридским споразумом из 2001. године Албанци су посредством међународне заједнице добили већа права у коришћењу језика, симбола, образовању и при запошљавању, али све јачи албански екстремизам у Македонији говори да то није довољно. "Успех" Албанаца на Косову и Метохији свакодневно подсећа незадовољне македонске Албанце да и даље постоји други пут, да сан о стварању Велике Албаније никада није био ближи.

Једно је сигурно, криза у Македонији полако добија сопствени облик. Веома подсећа на почетак сукоба у Украјини - опозиција жели насилну промену власти; међутим, у игри је и трећа групација која очигледно жели да искористи кризу у власти и поново покрене питање отецепљења дела македонске територије.

У Украјини је до сукоба дошло након илегалног пуча, а у Македонији екстремисти су показали да су колико данас спремни да наставе рат који су САД и НАТО зауставили 2001. године, а којим је требало отцепити "албанску Македонију" и прогласити је независном, по узору на Косово.

Ипак, данашња криза у Македонији још увек није отишла предалеко и политичка решења су још увек могућа. Зато је најважније сачекати како ће се даље понашати македонске власти, али и међународна заједница која је последњи пут стала на страну Македонаца и зауставила стварање још једне илегалне албанске државе на Балкану.