ЛАЖНА ИСТОРИЈА: Истина о хрватском поздраву ''За дом спремни''
Усташки поздрав "За дом спремни" готово је изашао из илегале у Хрватској, где његове поборнике не брине терет које носе те три речи, а себе често сматрају покретом отпора актуелној левој власти.
И док је инцидент који је изазвао фудбалер Џо Шимунић скоро заборављен, нови "ветар у леђа" ревизорима историје дао је политичар и последњи заповедник одбране Вуковара Бранко Борковић који сматра да тај поздрав треба увести у службену војну употребу и у том циљу је путем Фејсбука покренуо иницијативу.
Петицију потписало 3.200 људи
Организатори петиције кажу да ју је потписало 3.200 особа, међу којима има и академика, представника цркве, спортиста, научника, адвоката, новинара.
Потписници петиције на интернету тврде да је поздрав "За дом спремни", који је за време Другог светског рата био службени поздрав усташког покрета, заправо старохрватски поздрав и подржавају инцијативу да се уведе у службену војну употребу.
Иницијатива је изазвала оштре реакције у Србији, али и Хрватској чија је председница Колинда Грабар Китаровић данас поручила да је иницијатива "неозбиљна и неприхватљива и на нивоу провокације".
И део хрватске јавности узвраћа да је реч о непатриотској иницијативи која може само да штети нацији и држави.
Настанак поздрава
Иначе, "историјска теза" о поздраву "ЗДС" најчешће се позива на либрето опере "Никола Шубић Зрински", идеолошки и митолошки важној тачки хрватске културне баштине коју је крајем 19. века компоновао Иван Зајц.
Али права истина је, објашњава за Дојче веле историчар Хрвоје Класић, да је "ЗДС“ као поздрав уведен тек након оснивања фашистичке усташке Независне државе Хрватске и да је реч о еквиваленту немачког "Зиг хајл" (Сиег Хеил – живела победа).
"Позивао сам све оне који шире лажи да покажу један једини доказ. То је лако проверити. Либрето је свима доступан. ЗДС у тој опери не постоји, као што није нигде забележено да је неко пре на тај начин поздрављао", наводи Класић и додаје да грађани ретко размишљају што им се по том питању "сервира".
Уз то, он наводи још један поклич, често коришћен на трибинама фудбалских стадиона у Хрватској, "У бој, у бој, за народ свој!“, и каже се и то приписује опери Ивана Зајца, али да тога у либрету нема.
ЗДС уграђен у ратну песму Хрватске
Узлету ЗДС-а можда је највише придонео "естрадни љубимац деснице" певач Марко Перковић звани Томпсон, који га је уградио у своју песму ''Бојна Чавоглаве'', једну од најизвођенијих ратних песама у Хрватској.
Усташтво се, наводи Класић, почело толерисати јер се људи најлакше повезују с радикалним варијантама.
"Оно што је веома интересантно јесте да такав стих постоји само у песми српског аутора Јована Јовановића Змаја ''Бојна песма''. То је песма из 19. века која говори о ослобађању Срба од Турака. Али на утакмицама се након "У бој, бој, за народ свој“, извикује "Убиј Србина“, што показује индиферентност према чињеницама, али и на који се део историје позивају они који вичу ЗДС'', објашњава Класић друштвену климу у којој се чињенице које не иду у прилог жељеној тези једноставно занемарују.
У овом тренутку тешко да лево-либерална влада може да пошаље поруку коју заговорници поздрава ЗДС желе да чују, па је одговорност на опозиционом ХДЗ-у, председници Грабар Китаровић, али и Цркви, а Класић ту додаје и интелектуалце и историчаре који својим двосмисленим изјавама кокетирају с различитим политичким опцијама.
И угледни загребачки социолог Ренато Матић одбацује тезу према којој је ЗДС израз истинског патриотизама и додаје да и све главне политичке странке имају став да је реч о поздраву насталом у квислиншкој усташкој држави.
"Данас га најчесће користе они који се у време задње агресије на Хрватску нису ни родили, а у школи о ЗДС нису ништа учили. Они виде да то нервира власт па га користе као провокацију без свести о томе што то јесте", каже социолог који корен проблема види у томе што се о њему није повела скоро никаква службена стручна расправа, па о том делу хрватске историје не постоји усуглашена прича која би се представила младима.