LAŽNA ISTORIJA: Istina o hrvatskom pozdravu ''Za dom spremni''
Ustaški pozdrav "Za dom spremni" gotovo je izašao iz ilegale u Hrvatskoj, gde njegove pobornike ne brine teret koje nose te tri reči, a sebe često smatraju pokretom otpora aktuelnoj levoj vlasti.
I dok je incident koji je izazvao fudbaler Džo Šimunić skoro zaboravljen, novi "vetar u leđa" revizorima istorije dao je političar i poslednji zapovednik odbrane Vukovara Branko Borković koji smatra da taj pozdrav treba uvesti u službenu vojnu upotrebu i u tom cilju je putem Fejsbuka pokrenuo inicijativu.
Peticiju potpisalo 3.200 ljudi
Organizatori peticije kažu da ju je potpisalo 3.200 osoba, među kojima ima i akademika, predstavnika crkve, sportista, naučnika, advokata, novinara.
Potpisnici peticije na internetu tvrde da je pozdrav "Za dom spremni", koji je za vreme Drugog svetskog rata bio službeni pozdrav ustaškog pokreta, zapravo starohrvatski pozdrav i podržavaju incijativu da se uvede u službenu vojnu upotrebu.
Inicijativa je izazvala oštre reakcije u Srbiji, ali i Hrvatskoj čija je predsednica Kolinda Grabar Kitarović danas poručila da je inicijativa "neozbiljna i neprihvatljiva i na nivou provokacije".
I deo hrvatske javnosti uzvraća da je reč o nepatriotskoj inicijativi koja može samo da šteti naciji i državi.
Nastanak pozdrava
Inače, "istorijska teza" o pozdravu "ZDS" najčešće se poziva na libreto opere "Nikola Šubić Zrinski", ideološki i mitološki važnoj tački hrvatske kulturne baštine koju je krajem 19. veka komponovao Ivan Zajc.
Ali prava istina je, objašnjava za Dojče vele istoričar Hrvoje Klasić, da je "ZDS“ kao pozdrav uveden tek nakon osnivanja fašističke ustaške Nezavisne države Hrvatske i da je reč o ekvivalentu nemačkog "Zig hajl" (Sieg Heil – živela pobeda).
"Pozivao sam sve one koji šire laži da pokažu jedan jedini dokaz. To je lako proveriti. Libreto je svima dostupan. ZDS u toj operi ne postoji, kao što nije nigde zabeleženo da je neko pre na taj način pozdravljao", navodi Klasić i dodaje da građani retko razmišljaju što im se po tom pitanju "servira".
Uz to, on navodi još jedan poklič, često korišćen na tribinama fudbalskih stadiona u Hrvatskoj, "U boj, u boj, za narod svoj!“, i kaže se i to pripisuje operi Ivana Zajca, ali da toga u libretu nema.
ZDS ugrađen u ratnu pesmu Hrvatske
Uzletu ZDS-a možda je najviše pridoneo "estradni ljubimac desnice" pevač Marko Perković zvani Tompson, koji ga je ugradio u svoju pesmu ''Bojna Čavoglave'', jednu od najizvođenijih ratnih pesama u Hrvatskoj.
Ustaštvo se, navodi Klasić, počelo tolerisati jer se ljudi najlakše povezuju s radikalnim varijantama.
"Ono što je veoma interesantno jeste da takav stih postoji samo u pesmi srpskog autora Jovana Jovanovića Zmaja ''Bojna pesma''. To je pesma iz 19. veka koja govori o oslobađanju Srba od Turaka. Ali na utakmicama se nakon "U boj, boj, za narod svoj“, izvikuje "Ubij Srbina“, što pokazuje indiferentnost prema činjenicama, ali i na koji se deo istorije pozivaju oni koji viču ZDS'', objašnjava Klasić društvenu klimu u kojoj se činjenice koje ne idu u prilog željenoj tezi jednostavno zanemaruju.
U ovom trenutku teško da levo-liberalna vlada može da pošalje poruku koju zagovornici pozdrava ZDS žele da čuju, pa je odgovornost na opozicionom HDZ-u, predsednici Grabar Kitarović, ali i Crkvi, a Klasić tu dodaje i intelektualce i istoričare koji svojim dvosmislenim izjavama koketiraju s različitim političkim opcijama.
I ugledni zagrebački sociolog Renato Matić odbacuje tezu prema kojoj je ZDS izraz istinskog patriotizama i dodaje da i sve glavne političke stranke imaju stav da je reč o pozdravu nastalom u kvislinškoj ustaškoj državi.
"Danas ga najčesće koriste oni koji se u vreme zadnje agresije na Hrvatsku nisu ni rodili, a u školi o ZDS nisu ništa učili. Oni vide da to nervira vlast pa ga koriste kao provokaciju bez svesti o tome što to jeste", kaže sociolog koji koren problema vidi u tome što se o njemu nije povela skoro nikakva službena stručna rasprava, pa o tom delu hrvatske istorije ne postoji usuglašena priča koja bi se predstavila mladima.