СВАКА ЧАСТ ЗА ПИОНИРЕ: Љубав према спорту важнија од новца
У српској Суперлиги америчког фудбала игра 22 играча из САД и Канаде. Већина не добија плату, али им је све остало обезбеђено... Живот у Србији им се свиђа и не чуди што остају годинама код нас док појединци доводе и породице
Откако се пре више од десет година амерички фудбал појавио на нашим телевизијским каналима настала је експанзија овог спорта у Србији. Упоредо са преносима расла је љубав према спорту који је до тада био мало познат нашим људима. Ницали су клубови широм земље, па сада имамо Суперлигу са осам клубова, као и две Прве лиге Север и Југ.
На томе се није зауставило, већ постоје и женски клубови, као и регионално такмичење – Централноевропска фудбалска лига (ЦЕФЛ). Популаризацији овог спорта, али и већем квалитету допринели су бројни странци. Тако у Суперлиги игра 22 фудбалера из Сједињених Америчких Држава и Канаде. Томе треба додати још неколико играча из околних земаља, као и једног Мексиканца. Поставља се питање какав је њихов интерес да играју у земљи где је амерички фудбал још у повоју.
- Они подижу ниво игре што је је од велике користи за Србију. Све је више и страних тренера који преносе знање на играче, али и на своје колеге. Организују се тренерске клинике на којима наши стручњаци могу много тога да науче од странаца. И за публику је занимљивије да на терену види доброг странца – казала је Хофман.
Већ пет година су СББ Вукови из Београда прваци Србије, а тренутно су лидери Суперлиге. Једна од узданица је и Тони Вошингтон који је другу сезону у клубу.
- Волим овде да играм јер амерички фудбал није популаран у Србији. Због тога покушавам да подигнем овај спорт на виши ниво и помажем млађим играчима када год могу. Волео бих и наредне сезоне да останем у Београду, јер волим град, атмосферу и још много ствари које пружа главни град Србије – истакао је Вошингтон.
На питање колико је плаћен у Србији, вајд рисивер Вукова је одговорио:
- Не добијам плату, али имам обезбеђен смештај и храну.
Индијанси из Инђије имају двојицу Американаца, а Полу Луису је ово трећа сезона у Србији.
- Циљ ми је да играм фудбал у целом свету, јер је то спорт који волим. Амерички фудбал није много популаран у вашој земљи, али Инђија показује љубав према овом спорту. Овде је све мирније и људи уживају у животу, док се у САД живи много брже – истакао је Луис и додао да не добија плату, али су му зато обезбеђене све друге ствари.
- Људи су у Србији пријатељски настројени и допада ми се овде. Имате добре спортисте и образовани су. Овде ми се допадају време, храна, а и жене – рекао је Бондс кроз смех.
Тренер Крагујевчана је истакао да му је плата 500 евра и да је у Норвешкој зарађивао три пута више.
- Не допада ми се у Норвешкој. Мрзим је! Овде ме људи воле и новац ми није толико важан. Клуб ми је обезбедио све животне потребе, а и у Србији је доста јефтино па могу лепо да живим од плате.
Можда је целу ситуацију најбоље објаснио секретар Индијанаца Дејан Вујанић.
- Странци у Инђији не добијају плату, као ни у већини клубова. Плаћена им је повратна карта, стан, храна, интернет, телефон и осигурање. Изузетак су фудбалери који су јако добри, они добијају плату. Неки раде неки посао са стране, па тако нешто зараде. Ово им је одскочна даска за остале европске земље као што су Немачка и Аустрија. Уживају овде, јер раде оно што воле. Замислите да вама неко понуди да неколико месеци будете у Рију и да вам је све плаћено – нагласио је Вујанић.
За крај треба споменути текст који је на сајту Touchdown Еуропе написао Шејн Ли Вонг, који је трећу сезону у Србији. Прве две је носио дрес Императора из Ниша, а сада је члан крагујевачких Wildboarsa. Он се похвалио да је провео пет незаборавних дана у Будви за 150 долара. Истакао је да је у цену било укључен пут и смештај, а за летовање у Будви је рекао да му је најлепше у животу.
- Овде ми је породица и људи ме воле, а најважније од свега је да сам у Србији много тога научио. И када ме питају шта ми је плаћено - кажем све – написао је Шејн Ли Вонг.