SVAKA ČAST ZA PIONIRE: Ljubav prema sportu važnija od novca
U srpskoj Superligi američkog fudbala igra 22 igrača iz SAD i Kanade. Većina ne dobija platu, ali im je sve ostalo obezbeđeno... Život u Srbiji im se sviđa i ne čudi što ostaju godinama kod nas dok pojedinci dovode i porodice
Otkako se pre više od deset godina američki fudbal pojavio na našim televizijskim kanalima nastala je ekspanzija ovog sporta u Srbiji. Uporedo sa prenosima rasla je ljubav prema sportu koji je do tada bio malo poznat našim ljudima. Nicali su klubovi širom zemlje, pa sada imamo Superligu sa osam klubova, kao i dve Prve lige Sever i Jug.
Na tome se nije zaustavilo, već postoje i ženski klubovi, kao i regionalno takmičenje – Centralnoevropska fudbalska liga (CEFL). Popularizaciji ovog sporta, ali i većem kvalitetu doprineli su brojni stranci. Tako u Superligi igra 22 fudbalera iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Tome treba dodati još nekoliko igrača iz okolnih zemalja, kao i jednog Meksikanca. Postavlja se pitanje kakav je njihov interes da igraju u zemlji gde je američki fudbal još u povoju.
- Oni podižu nivo igre što je je od velike koristi za Srbiju. Sve je više i stranih trenera koji prenose znanje na igrače, ali i na svoje kolege. Organizuju se trenerske klinike na kojima naši stručnjaci mogu mnogo toga da nauče od stranaca. I za publiku je zanimljivije da na terenu vidi dobrog stranca – kazala je Hofman.
Već pet godina su SBB Vukovi iz Beograda prvaci Srbije, a trenutno su lideri Superlige. Jedna od uzdanica je i Toni Vošington koji je drugu sezonu u klubu.
- Volim ovde da igram jer američki fudbal nije popularan u Srbiji. Zbog toga pokušavam da podignem ovaj sport na viši nivo i pomažem mlađim igračima kada god mogu. Voleo bih i naredne sezone da ostanem u Beogradu, jer volim grad, atmosferu i još mnogo stvari koje pruža glavni grad Srbije – istakao je Vošington.
Na pitanje koliko je plaćen u Srbiji, vajd risiver Vukova je odgovorio:
- Ne dobijam platu, ali imam obezbeđen smeštaj i hranu.
Indijansi iz Inđije imaju dvojicu Amerikanaca, a Polu Luisu je ovo treća sezona u Srbiji.
- Cilj mi je da igram fudbal u celom svetu, jer je to sport koji volim. Američki fudbal nije mnogo popularan u vašoj zemlji, ali Inđija pokazuje ljubav prema ovom sportu. Ovde je sve mirnije i ljudi uživaju u životu, dok se u SAD živi mnogo brže – istakao je Luis i dodao da ne dobija platu, ali su mu zato obezbeđene sve druge stvari.
- Ljudi su u Srbiji prijateljski nastrojeni i dopada mi se ovde. Imate dobre sportiste i obrazovani su. Ovde mi se dopadaju vreme, hrana, a i žene – rekao je Bonds kroz smeh.
Trener Kragujevčana je istakao da mu je plata 500 evra i da je u Norveškoj zarađivao tri puta više.
- Ne dopada mi se u Norveškoj. Mrzim je! Ovde me ljudi vole i novac mi nije toliko važan. Klub mi je obezbedio sve životne potrebe, a i u Srbiji je dosta jeftino pa mogu lepo da živim od plate.
Možda je celu situaciju najbolje objasnio sekretar Indijanaca Dejan Vujanić.
- Stranci u Inđiji ne dobijaju platu, kao ni u većini klubova. Plaćena im je povratna karta, stan, hrana, internet, telefon i osiguranje. Izuzetak su fudbaleri koji su jako dobri, oni dobijaju platu. Neki rade neki posao sa strane, pa tako nešto zarade. Ovo im je odskočna daska za ostale evropske zemlje kao što su Nemačka i Austrija. Uživaju ovde, jer rade ono što vole. Zamislite da vama neko ponudi da nekoliko meseci budete u Riju i da vam je sve plaćeno – naglasio je Vujanić.
Za kraj treba spomenuti tekst koji je na sajtu Touchdown Europe napisao Šejn Li Vong, koji je treću sezonu u Srbiji. Prve dve je nosio dres Imperatora iz Niša, a sada je član kragujevačkih Wildboarsa. On se pohvalio da je proveo pet nezaboravnih dana u Budvi za 150 dolara. Istakao je da je u cenu bilo uključen put i smeštaj, a za letovanje u Budvi je rekao da mu je najlepše u životu.
- Ovde mi je porodica i ljudi me vole, a najvažnije od svega je da sam u Srbiji mnogo toga naučio. I kada me pitaju šta mi je plaćeno - kažem sve – napisao je Šejn Li Vong.
