НИКОЛИЋ: Мачков камен је српски Термопил, светилиште и место поноса

Николић је на Мачковом камену рекао да Велики рат не памти крвавији бој.

"Ни мањег бојишта, ни више жртава. У тој једној септембарској недељи, на простору нешто већем од 500 метара квадратних, пољу мањем од оног које сваки српски сељак с пролећа оре и по њему сади своју радост и муку, обе војске губиле су, кажу историјске књиге, свакога дана на хиљаде људи. Не памти се битка у којој је изгинуло више српских официра, њих 115 уз 176 рањених", подсетио је Николић.

Како је рекао, од палих команданата пукова стег и команду су преузимали команданти батаљона, од њих команданти чета, и тако редом, све док каплари нису постајали првокомандујући.

"А команда је била једна једина, увек иста: „ За мном, јунаци!“" нагласио је Николић.

Према његовим речима, није то био судар две војске већ два историјска, цивилизацијска концепта - једног који би да освоји туђе и другог који брани своје.

"Један је имао силно оружје и одморну, вишеструко бројнију војску, други је познавао сваки камен и дрво, сваку ливаду и њиву, бранио своје двориште са дрвеном клупом под шљивом, и у дворишту прадедову кућу од набоја, и у кући жену, колевку, оца и мајку. А то оружје у глави и срцу јаче бије од оног у рукама", казао је председник.

Ратујући једна против друге, водиле су свака своју битку и свака је у својој победила, рекао је Николић и додао да су Аустроугари заузели коту на Мачковом камену, али их је чекало милион кота које и ако победе нису постајале и нису могле да остану њихове.

"Освајање камена жртвовањем живота није никакав мотив, али за његову одбрану, посебно ако је међаш или се налази у авлији, пролива се и последња кап крви и поносно умире са осмехом на лицу", рекао је председник Србије.