"Љубинко и Десанка" на сцени Фондације Mozzart: Претпремијера 28, а премијера 29. априла на сцени у Цара Душана 35 на Дорћолу

У времену када људи често пролазе једни поред других без погледа и додира, представа „Љубинко и Десанка“, по тексту Аце Поповића, подсећа да је потрага за љубављу најважнија животна мисија. Чак и онда када се чини да је нема. Управо са том снажном поруком, театар хуманости Фондације Mozzart најављује нову премијеру у својој продукцији за 29. април – причу о усамљености, блискости и потреби да човек пронађе човека. 

На сцени театра хуманости у Цара Душана 35 на Дорћолу ускоро ће оживети комад који кроз хумор, емоцију и нежност отвара универзална питања савременог човека. У главним улогама публика ће гледати истакнуте глумце Љубомира Бандовића, Јанка Цекића и Александру Вулановић, док режију потписује Горан Шушљик. 

Представа „Љубинко и Десанка“, према речима ансамбла, доноси слојевиту причу о савременом човеку, његовим страховима, чежњама и потреби за повезивањем.

- Публика плаћа карту јер не зна шта да очекује. Не бих да откривам много, али постоји редитељева замисао о томе шта прича ова прича и зашто се ради баш данас, у ово време када су људи отуђени једни од других и као да немају начина да посегну једни за другима, јер је емоција негде успут постала слабост - каже Бандовић који тумачи лик Августа, који је данас исти као јуче, машта о томе да дочека сутра и да буде вољен. 

Главна женска улога Десанке припала је младој глумици Александри Вулановић, која поручује да гледаоце очекује представа богата различитим емоцијама.

- Пред нама је забавна, духовита и узбудљива представа, која је у исти мах дирљива, емотивна, интимна и потресна - наводи глумица. 

Слично размишља и глумац Јанко Цекић који тумачи лик Љубинка и истиче да је у средишту комада универзална људска потреба за љубављу. 

- Ово је топла прича о троје људи који су усамљени и имају потребу за контактом, разговором, потребу да буду вољени и да воле - каже Цекић. 

Према његовим речима Љубинко је данас сваки мушкарац, јер у данашњем тренутку свуда на свету су људи отуђени, колико год мислили да су повезани путем друштвених мрежа и мисле да имају уплива и односа са неким другим људима, али заправо немају. Закључује да је Љубинко један усамљени човек који жели да исприча нешто и да га неко чује. Редитељ Горан Шушљик верује да ће се многи у овој причи препознати. 

- Биће ту препознавања, осмеха и дирљивог осећања које ћемо пробудити. Јер као и сви велики комади, они се тичу неких људи у неком времену, а у ствари свих људи у сваком времену - истиче Шушљик. 

На питање због чега је овај комад и данас актуелан, Бандовић одговара једноставно и прецизно: 

- Из потребе да се опет буде друштвено биће и да се неком верује.

Када представу описује у једној речи, глумачки ансамбл бира изразе попут меланхолична фарса, проналажење, сусрет, циркус – што довољно говори о њеној необичној и богатој атмосфери. А да ли је „Љубинко и Десанка“ комедија или трагедија? Бандовић сматра да „не постоји комедија без трагедије“, док Шушљик додаје да је то „комедија са елементима суза“. 

ЈЕДАН СМС – ЈЕДНА КАРТА 

Премијера представе „Љубинко и Десанка“ заказана је за 29. април, а улазница је једна хуманитарна СМС порука, по чему је театар хуманост постао јединствена сцена са оваквим концептом улазница. Овог месеца то је 425 на 3800 за лечење Слободана Тодоровића. Као и до сада, Фондација Mozzart на крају месеца дуплира број пристиглих порука и донира додатни новац за лечење грађана.