МАКИШ 2: Водовод који производи 2.000 литара питке воде у секунди
Градоначелник Београда Синиша Мали најавио је да ће у петак, 5. септембра, бити отворена фабрика воде "Макиш 2", чиме ће, у наредних 20 година, бити обезбеђено снабдевање града пијаћом водом.
Захваљујући овом постројењу, које је компанија "Приморје" изградила у складу са највишим стандарима ЕУ, производиће се 2.000 литара питке воде у секунди и увећати производни капацитет ЈКП "Београдски водовод и канализација" за 20 одсто, што ће учинити да водоводни систем Београда буде највећи у региону.
Пројекат Макиш 2 је импозантан и у грађевинском смислу, јер је изграђен на 8.500 квадратних метара, док сам објекат главне техноошке линије лежи на шиповима укупне дужине од 12 километара.
Последња реч технологије
Ово постројење за прераду пијаће воде садржи први пут код нас спроведена решења и системе највиших могућих стандарда квалитета, чистоће, еколошких и других услова, и укључује системе за бистрење, озонизацију, хемијски третман, као и третмане пешчаним филерима и филтерима са активним угљем.
Посебно је значајно што је изграђено и постројење за ултраљубичасту дезинфекцију воде, што је апсолутна новина на овим просторима. Тај начин производње најквалитетније могуће воде за пиће примењиваће се не само у Макишу 2, него и у постојећим постројењима Макиш 1 и Језеро.
Значај отварања новог постројења је веома велики. Осим врхунског квалитета који ће обезбедити, нови капацитети отклониће и досадашњи проблем мањка воде у периодима максималне потрошње.
До потпуног решења реконструкцијом Макиша 1
Синиша Мали је рекао да се истовремено стварају услови да се следеће године крене са реконструкцијом фабрике "Макиш 1" и да тиме у потпуности буде решено питање снабдевања града питком водом.
Према његовој оцени, биће то велика ствар за Београд, а градска управа ту неће стати, већ ће радити и друге инфраструктурне пројекте, попут завршетка унутрашњег магистралног прстена, градње метроа, решења питања депоније Винча, проблема са паркирањем.
Мали је рекао и да чак трећина Београда нема канализацију, а добар део није ни прикључен на водоводну мрежу.
"У наредном периоду ћемо покушати да успемо да завршимо и канализациону и водоводну мрежу у Београду. То је озбиљан посао, а Дирекција за грађевинско земљиште интензивно ради на тим пројектима", рекао је Мали.
Додао је да решавање проблема канализације подразумева изградњу фабрика за пречишћавање отпадних вода, а највећа таква фабрика биће у Великом селу, у општини Палилула.
"То су инвестиције од око осам милиона евра, али неопходно је да кренемо с тим пројектима и да их из године у годину полако завршавамо. То су ствари које можда нису видљиве голим оком, али су
изузетно значајне за свакодневни живот Београђана. Зато и желимо да се посветимо томе", рекао је Мали.
Решено водоснабдевање приградских насеља
Пуштањем у рад „Макиша 2” требало би да буде у потпуности решен проблем водоснабдевања становника Гроцке, Калуђерице, Винче, Сопота, подавалских села, као и око путних праваца ка Младеновцу. Та значајна количина воде омогућиће затварање постројења са застарелом технологијом пречишћавања речне воде у Винчи и на Белим водама.
План је и да трећина воде из „Макиша 2” служи у време несташица изазваних евентуалним падом водостаја у реци Сави, друга трећина за снабдевања високих тачака у граду, а преостала трећина биће резерва воде коју досад „Београдски водовод” није могао да оствари.
Пројекат каснио 10 година
Тадашње градске власти су почетак радова најављивале и за мај 2004. године, а потом за 5. септембар 2005. године. Да кашњење није занемарљиво сведоче подаци да су за изградњу новог постројења за прераду воде градске власти од Европске банке за обнову и развој добиле кредит од двадесет милиона евра још 21. јула 2001. године, док је уговор о испоруци процесне опреме и пројектовању фабрике склопљен 30. октобра 2003. године са израелском компанијом „Ј. В. Тахал консалтинг инжинирс”.
Кашњењу изградње нове фабрике, без сумње допринело је и својеврсно надгорњавање Министарства за капиталне инвестиције и градских власти у току 2005. године. Подсетимо, комисије надлежног министарства захтевале су у априлу те године дораду идејног пројекта овог постројења, а отклањање ове препреке, осим на састанцима стручних комисијама, водило се и на новинским ступцима кроз расправу између републичких и градских челника.
Међутим, бирократска спорења и нерешени имовинско-правни проблеми не само што су утицали да изградња фабрике воде „Макиш 2” није почета на време, већ је град од 2001. године за сервисирање кредита ЕБРД-а платио више од пола милиона евра.
Наиме, према правилима Европске банке, уколико се не подигне одобрени новац, неопходно је платити такозвано резервисање кредита које годишње износи 0,5 одсто, што је 100.000 евра за кредит од двадесет милиона евра.