МИЛАНКОВИЋЕВ КАЛЕНДАР НА ЧЕКАЊУ: Зашто нам је Српска Нова 13 дана после

Косовска битка се ни по једном календару није догодила 28. јуна 1389. године. Ни по јулијанском који слави Српска православна црква, ни по грегоријанском који је усвојила католичка, а ни по реформисаном јулијанском или такозваном Миланковићевом календару, који је усвојила већина православних цркава.

Иако Бој на Косову данас обележавамо на Видовдан 28. јуна, у XIV веку тај дан је падао - 23. јуна по грегоријанском календару. Али временом је годишњица битке због разлике у календарима постајала 24. јун, па 25. јун и тако даље, док је данас она 28. јуна.  Али од 2100. године она ће бити 29. јуна, од 2200. ће бити 30. јуна, а од 2300. године Видовдан ће падати на 1. јул!

Са становишта српског црквеног календара нема грешке. Тај датум је био и остао 15. јун.

Како је све то могуће?

Битка се одиграла 15. јуна по јулијанском календару, а ми данас додајемо 13 дана како бисмо добили грегоријански датум који се поклапа са 15. јуном по јулијанском. И добијемо 28. јун. Одступање јулијанског од грегоријанског календара данас заиста износи 13 дана, али у време Косовске битке износило је – свега осам дана.

Како је расла разлика између два календара, тако се датум Косовске битке померао за један дан, скоро сваких 100 година. Скоро. Тако се битка заиста одиграла 15. јуна по јулијанском календару који прихвата Српска православна црква, али 23. јуна по грегоријанском који прихватају католичка и протестантске цркве, а такође 23. јуна и по реформисаном јулијанском календару Милутина Миланковића који су прихватиле већина православних цркава.

Слична ствар је и са Божићем и Новом годином. Јер, не, не славимо православни Божић 7. јануара, а Нову годину 14. јануара. Божић славимо 25. децембра, а Нову годину 1. јануара, исто као грегоријанци. Једино што наш 25. децембар и 1. јануар касне 13 дана за онима из грегоријанског календара који је уједно и званични у свету.

Зашто се то дешава?

Зато што у јулијанском (СПЦ) календару имамо вишка дана у међувремену. Тачније, имамо више 29-их фебруара од грегоријанаца, па нам неке године спорије теку. У просеку, у 128 година ствара се један дан вишка, а самим тим и заостатка у датуму.

А кашњење, је, као што рекосмо, изазвано тиме што у црквеном календару током историје имамо више двадесет деветих фебруара, или прецизније, више преступних година.

Према јулијанском календару преступна је баш свака година која је дељива са 4, а према грегоријанском се неке прескачу. Тако, мада су дељиве са 4, нису преступне оне године које су дељиве са 100. Осим ако су дељиве са 400. Тако године 400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800..., јесу преступне и имају 366 дана, а све остале године дељиве са 100, нису преступне и имају само 365 дана.

Елем, дођосмо до Милутина Миланковића, лика са новчанице од 2.000 динара, којем се, помало неправедно, приписују све заслуге за реформисани јулијански календар.

Миланковића је 1923. године у Министарство вера позвао министар Љуба Јовановић и предочио му иницијативу за промену календара, потеклу од васељенског патријарха Мелетија ИВ.

Раскорак од 13 дана који је достигнут у XX веку доводио је до тога да у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви велики црквени празници буду слављени два пута. То је стварало привредне губитке и доводило до културне пометње, па је некако због тога управо Краљевина СХС постала носилац идеје реформе јулијанског календара.

Миланковић је требало да, као делегат уз митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића, касније патријарха, на православном конгресу изложи предлог реформе који је одобрио Синод Српске православне цркве.

Аутор прорачуна предлога био је средњошколски професор математике Максим Трпковић, а Миланковић је брижљиво проучио Трпковићев предлог и додатно га усавршио. Можда би зато било праведније рећи да је то Миланковић-Трпковићев календар. А можемо га назвати и српски календар.

Реформа коју је Миланковић предложио у Цариграду једногласно је усвојена, а Миланковић је по повратку у Београд примио захвалницу патријарха Мелетија ИВ.

Интересантно је да управо Српска православна црква није прихватила календар чији су аутори Срби.

Сам Миланковић је записао да је Архијерејски сабор СПЦ у септембру 1923. године у Сремским Карловцима у принципу усвојио нови календар, али да је спровођење одложено за време "када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве".

Међутим, један други извор тврди да је српски патријарх Димитрије 1924. поручио Васељенској патријаршији да се српска црква предомислила у вези календара и да остаје уз "календар Светих отаца".

Миланковићев календар подсећа на грегоријански, али се ипак разликује у начину на који се одређују преступне године. Док у грегоријанском године на које се завршавају векови нису преступне, осим на сваких 400 година, код Миланковића су ти изузеци наизменично на 400 и 500 година (односно онда када векови подељени са 9 дају остатак 2 или 6). Дакле, код Миланковића биће преступне 2400, 2900, 3300, 3800, 4200, 4700 година итд.

Разлика од једног дана се ствара тек 2800. године када је по грегоријанском календару та година преступна, а по Миланковићу није. То значи да ће грегоријански календар бити за један дан испред, односно толико ће бити бржи. Календари се опет изједначавају 2900. године, па се поново више пута раздвајају и изједначавају, са тенденцијом да раздвајање за пар хиљада година постане трајно и да временом пређе и на два дана разлике. При томе треба нагласити да је Миланковић-Трпковићев календар ту прецизнији, што значи да ће грегоријански бити тај који је у журби.

Тренутак када ће цео свет усвојити ревидирани јулијански календар, онај који су осмислила два Србина, Миланковић и Трпковић, неминовност је у будућности, ближој или даљој. Тешко је поверовати да неко може осмислити прецизнији календар. Једино што може то да спречи је нека нова катаклизма, након које би се променило време обртања Земље око своје осе. Оно данас траје 23 часа 56 минута и 4 секунде.

Прочитајте и: 

♦ Данас се чека Православна Нова година - Мали Божић 

♦ 10 цитата Патријарха Павла о животу и људима