Мирис крви на песницама - сурови нигеријски бокс

За хришћане, недеља је дан одмора од стварања. То је и за већину људи који живе у капиталистичким системима. Недељом се одлази на породичне излете, Енглези иду на утакмице које се до тад нису одиграле, а Нигеријци чекају последњи дан у седмици не би ли чули лупарање бубњева и осетили мирис прашине, зноја и крви. То су радили њихови давнашњи преци, исто и њихови родитељи, а лекцију су научиле и садашње генерације. Недеља је њихов омиљени дан за бокс. И то не обичан, већ - дамбе бокс!

Рат увек вреба

Једна рука је "копље", њом се напада те је зато и обавијена конопцима. Друга је штит, гола је - служи за одбрану. Ноге су босе - прашина је мека али је треба што мање додиривати. Сваки дужи контакт с тлом може бити болан и поражавајући. Зато што се меч завршава кад рука или колено борца додирне земљу - а то је практично недопустиво!

Јер, дамбе бокс није обична борилачка вештина. То је вештина којом се племе Хауса, а посебно каста месара, држи у приправности - да буду спремни за ратовање. А Нигерији није недостајало ратова - напротив. По неписаном и суровом правилу, ко у рату поклекне и осети земљу - обично и умире!

Фали само Дон Кинг

Данас су дамбе борбе праве церемоније. Боксери путују широм северне Нигерије, јужног Нигера и југозападног Чада. Организују се прославе којима бубњари дају ритам. Победнике мечева публика "кити" парама. Међутим, бокс је витешка борба, па и дамбе - и поражени добија исти "третман" како би добио награду за свој труд!

Пре мечева борци праве кратке резове на рукама, а ране премазују мешавином марихуане и других травки како би добили заштиту и снагу!