ПУТ КА МИРУ: Од Путиновог плана до прекида ватре
Сусрет председника Украјине Петра Порошенка и председника Руске Федерације Владимира Путина у Минску, оставио нас је с надом да до прекида ватре и трајног мира у Украјини може доћи, и то у току наредних неколико дана или недеља. Међутим, већ на наредној рунди преговора контакт групе у Минску, договор о заједничком прекиду ватре је коначно постигнут.
Само недељу дана након првог састанка у Минску, руски председник Владимир Путин, у телевизијском интервјуу, назвао је украјинског колегу Петра Порошенка партнером и додао да се с њим договорио о новој испоруци хуманитарне помоћи. "Порошенко је према мом виђењу партнер са којим можеш да водиш дијалог", казао је Путин.
Потом нас је веома охрабрила вест из Кијева да је након телефонског разговора два лидера "договорен трајан прекид ватре", да би потом донекле изменили изјаву истичући да су у питању "одређени кораци ка примирју". Потом се огласила и Русија, која је поручила да она не може бити службени актер у примирју, јер она не учествује у рату. Реакције на потенцијални мировни споразум нагло је оборио одлазећи премијер Украјине, Арсениј Јацењук, назвавшу Русију “терористичком државом која води рат у источној Украјини”.
Међутим, Путин је поново шокирао светску јавност, понудивши план за прекид ватре Украјини, у 7 тачака. "На путу из града Благовесченск за Улан-Батор у Монголији, саставио сам неке идеје и план за акцију. Ево га, но писан је руком", поручио је Путин у разговору с новинарима, додавши да ако Украјина прихвати овај план, мировни уговор може бити усвојено већ 5. септембра, када је заказан наредни састанак контакт групе, представника Кијева и проруских снага југоисточне Украјине.
Према Путину да би се зауставило крвопролиће и стабилизовала ситуација у југоисточној Украјини, верујем да зараћене стране одмах морају да ускладе и координирају наредне потезе:
-
Проруски демонстранти треба да прекину офанзиву у регионима Доњецк и Луганск.
Последњих десетак дана, проруске снаге су покренуле велику офанзиву како би сломиле обруч украјинске војске око Доњецка и Луганска. Велики напредак је остварен дуж обале Азовског мора, одакле су украјинске трупе морале да се повуку. У тој области је заузет и стратешки важан врх Саур-Могила, као и већина граничних прелаза од врха ка Азовском мору. Недалеко од новоосвојених територија налази се град-лука Мариупољ који је, по свему судећи, следећи на мети проруских снага, иако се увелико говори о општем прекиду ватре. Неколико приобалних села на путу за Мариупољ већ се налази у рукама проруских снага. Украјинска војска и тзв. Азов батаљон се укопавају широм града, очекујући напад. Остаје да се види да ли ће проруске снаге ипак покушати да освоје град пре него што преговори започну?
-
Украјинска војска треба да се повуче на раздаљину са које не може артиљеријом да гађа насеља и стамбене блокове на југоистоку земље.
Током сукоба са проруским снагама, украјинска војска се највише ослањала на артиљерију, којом је изазвала огромну материјалну, али и људску штету над становништвом источних региона. Доњецк, Луганск, Славјанск и остали градови увек су били мета, а најчешће су погађане зграде локалне администрације, затим болнице, школе и стамбени објекти. У пар случајева, грешком су цела села уништавана, комбинацијом артиљерије и авијације, попут Кондрашовке. Представници међународне организације за заштиту људских права више пута су апеловали на званичнике у Кијеву да престану да користе артиљеријско-ракетни систем “Град”, јер је испаљивање ненавођених ракета на насељена места једнако ратном злочину. Када су проруске снаге заробила пар ових система, окренули су их против украјинских снага. А пре само месец дана, украјинска армија је први пут на истоку земље употребила тешко наоружање, укључујући и реактивни систем вишецевног лансирања ракета „Ураган“.
-
Потребно је успостављање објективне и потпуне међународне контроле прекида ватре и праћење стања у безбедносној зони.
Откако су сукоби у Украјини ескалирали, посматрачка мисија ОЕБС-а је настојала да прати ситуацију на терену и упозна светску јавност са свим дешавањима из источне Украјине, од ратних сукоба преко референдума о независности побуњених региона до председничких избора у Кијеву. Међутим, више пута су се посматрачи ОЕБС-а налазили у животној опасности, а пар пут били заробљени од једне или друге стране. Неки су обављање своје дужности платили животом. Наиме, посматрачи ОЕБС-а, по правилу не носе оружје.
Јасно је да ће успостављање контроле прекида ватре након примирја морати да преузме нека међународна организација опремљена за ситуације обезбеђења бивших ратних зона. Свакако би Украјина преферирала НАТО снаге или у крајњу руку војну мисију ЕУ, која би управо овом кризом могла коначно да употреби сопствене Борбене групе, које су у стању припавности још од 2007. године, али до сада никада нису употребљене. С друге стране, проруске снаге су свакако више заинтересоване за организације попут ОДКБ-а, којим тренутно председава Русија, а који је већ поручио да је спреман за Украјину. Међутим, како ови предлози не одговрају ни једној ни другој страни, више је него сигурно да ће на крају бити изабрана мисија УН.
-
Прекинути дејства украјинске војне авијације против цивила и у насељима.
Последњих месец и по дана, украјинска војска је све чешће користила авијацију прилком напада на положаје проруских снага у регионима Доњецк и Луганск. У кооперацији са тешком артиљеријом, ови напади су проузроковали огромана разарање, често и над цивилном инфраструктуром. Неколико пута је забележено недискиминаторно бомбардовање циљева, иако су у већини случајева мета биле проруске снаге. Ипак, проруске снаге су до сад имале успеха у обарању немалог броја украјинских летелице, углавном фронтовских ливаца-бомбардера типа Су-25 и транспортних авиона украјинске војске типа Ил-76. Такође, од самог почетка сукоба, украјинска војска активно користи борбене хеликоптере Ми-24, који су се највише истакли у заузимању аердорома у Доњецку, током јула месеца.
-
Извршити размену заробљеника по систему “све за све'', без постављања посебних услова.
До сличне размене, али свакако у другом контексту, дошло је недавно и то би требало да послужи као пример за сваку наредну размену заробљеника. Иако је била у питању размена 63 украјинска војника, који су прешли на руску територију бежећи од сукоба, за 10 руских падобранаца, који су залутали на територију Украјине приликом војне вежбе, то је свакако добар пример који Кијев и проруске снага требају узети у обзир.
Оружане снаге једне и друге стране често су током сукоба падале у заробљеништво, а до размене је долазило поприлично нестално, од ситуације до ситуације. Штавише, једном приликом се велики број украјинских снага предао проруским јединицама, да би потом већина била масакрирана немилосрдним артиљеријским нападом сопствених снага, када су о томе биле обавештене. Такође, недавно је велики број украјинских војника пребегао у руској Ростовској области, јер су били остављени од врховне команде, гладни и жедни и окружени народном војском Доњецка. За њих су били подигнути кампови уз границу, где су добили наопходну помоћ, а после су безусловно враћени у Украјину.
-
Успостављање хуманитарних коридора за избеглице и достављање помоћи становништву Доњецка и Луганска.
Питање хуманитарних коридора већ је неколико пута постављено поводом тешке ситуације на истоку Украјине. Још је током јуна Руска Федерације тражила усвајање нацрта резолуције у Савету безбедности, којим се захтевао моментални прекид ватре и предлагало отварање хуманитарног коридора за угрожене. Нажалост, не само што предлог није усвојен него је и подстакао нови талас међусобног оптуживања за лицемерје и двоструке аршине. Недавно је, поприлично једнострано, хуманитарна помоћ достављена становништву окружених региона. Иако је Кијев том приликом оптужио Москву за “инвазију”, камиони хуманитарне помоћи, које је иначе Кијев претходно одобрио, кренули су да достављају помоћ, пошто више нису хтели да буду жртве бирократског одуговлачења украјинских власти, који су били у сред велике офанзове. Када је помоћ достављена, камиони су напустили Украјину. До “инвазије” није дошло.
Нова офанзива проруских снага одсекла је велики број украјинских војника који су до јуче држали проруске регионе под потпуним окружењем. Тада се по први пут огласио и Владимир Путин, који до тада није толико коментарисао ситуацију у Украјини. Он је позивао "милицију да отвори хуманитарни коридор за владине украјинске војнике под окружењем, како би избегли непотребне жртве и омогућили им да напусте бојиште и врате се својим породицама", што су они на крају и учинили. Свакако, отварање хуманитарних коридора и достављење помоћи угроженом становништву биће једна од најважнијих тачки будућег мировног плана.
-
Обезбедити директно приступање екипама за обнову уништене и оштећене инфраструктуре у Донбасу и обезбеђивање помоћи за поправке.
Постконфликтна реконструкција је један од најважнијих аспекта сваког мировног уговора. Када је о сукобима на Истоку Украјине реч, на појединим местима уништење је било тотално. До пре пар недеља, читали смо о тешкој ситуацији у окруженом Луганску, где су због уништења кључних инсталација током украјинског гранатирања, становници данима без струје и воде за пиће. Такође, поједина села су потпуно уништена, као што је раније истакнуто село Кондрашовке. Зато је нужно одмах почети са реконструкцијом, како би се поправила катастрофална ситуација у којој се налази већина цивила источне Украјине.
Да ли ће бити осмишљен неки ”Маршалов план” за обнову истока Украјине, остаје да се види. Потенцијална опасност јесте подела “интересних сфера” прилком обнове, у смислу да западне земље помажу само украјинску страну док Русија и њени савезници помажу само проруску страну. Због тога, потребан је заједнички буџет обнове, којим ће равноправно управљати зараћене стране с једне и међународни финасијери, с друге стране.
“Опрезно” до мира
Путинов план је дефинитивно наишао на одбрење украјинских власти, иако смо последњих сати добијали заиста различите реакције. Међутим, човек који ће преговарати у име Украјине, Петро Порошенко, огласио се током НАТО самита у Велсу и изјавио да је “опрезни оптимиста” поводом састанка у Минску чији је циљ спровођење мировног плана за Украјину. Такође, најавио је да ће у “Минску бити потписан документ који ће омогућити постепено спровођење мировног плана за Украјину", и додао да је од кључног значаја да први елемент тог плана буде прекид ватре.
Порошенко је навео да ће поводом тога, од 14 часова по локалном времену, под условом да састанак у Минску буде одржан, позвати Генералштаб да нареди обуставу ватре. Иако је председник Порошенко и раније проглашавао једнострано примирје, које су увелико кршиле обе стране, ново примирје биће по први пут резултат договора обе стране.
Прекид ватре
И заиста, пар часова након састанка, потписан је протокол о прекиду ватре на истоку Украјине. Према овом документу, прекид ватре ће започети у 18 сати по локалном времену, навели су представници Украјине и самопроглашених Доњецк и Луганск Народних Република. Потписивање споразума потврдио и украјински председник Петро Порошенко, који је још пре почетка конференције изјавио за BBC да будући мировни план за Украјину јесте основа за политички дијалог и да такав мир неће угрозити територијални интегритет Украјине.
"Потписан је протокол о прекиду ватре од 18 сати у петак. Протокол се састоји од 14 тачака и укључује све аспекте контроле, размене заробљеника и друга питања", пренела је прва агенција Интерфакс. Украјинске снаге прекинуле су ватру у 18 часова "сходно одлуци коју је донео председник Украјине и наредби начелника Генералштаба", рекао представник савета за националну безбедности одбрану Украјине, Андреј Лисенко. Такође, проруске снаге обуставиле су ватру, испуњавајући договор у Минску, речено је руској агенцији Риа Новости у штабу тих снага. Међутим, и после 18 сати када је споразум ступио на снагу, у околини Доњецка чули су се пуцњи, конкретно експлозије граната у зони фабрике азота у Кујбишевском рејону Доњецка. Но, договорено примирје увелико доминира истоком Украјине.
Кључни аспекти Путиновог плана ипак су постали део протокола о примирју. Поред самог прекида ратних сукоба свих страна, предвиђено је и отварање хуманитарних коридора и размене ратних заробљеника. Свакако, као што је и председник Порошенко закључио пре договора, ово је само основа за даљи политички дијалог, који би требао да доведе до дуготрајног мира у Украјини.
Иако обе стране и даље бране своје право на територијални интегритет/независност, овај прекид ватре је свакако јасан знак посвећености страна ка постизању мира и заустављању крвавог грађанског рата у Украјини, који је однео на хиљаде живота, претворио више хиљада украјинских грађана у избеглице на сопственој земљи и можда заувек поделио земљу на два дела, а то је подела која ће имати немерљив утицај на украјинско друштво, као и на генерације које долазе.