PUT KA MIRU: Od Putinovog plana do prekida vatre

Samo nedelju dana nakon prvog sastanka u Minsku, ruski predsednik Vladimir Putin, u televizijskom intervjuu, nazvao je ukrajinskog kolegu Petra Porošenka partnerom i dodao da se s njim dogovorio o novoj isporuci humanitarne pomoći. "Porošenko je prema mom viđenju partner sa kojim možeš da vodiš dijalog", kazao je Putin.

Potom nas je veoma ohrabrila vest iz Kijeva da je nakon telefonskog razgovora dva lidera "dogovoren trajan prekid vatre", da bi potom donekle izmenili izjavu ističući da su u pitanju "određeni koraci ka primirju". Potom se oglasila i Rusija, koja je poručila da ona ne može biti službeni akter u primirju, jer ona ne učestvuje u ratu. Reakcije na potencijalni mirovni sporazum naglo je oborio odlazeći premijer Ukrajine, Arsenij Jacenjuk, nazvavšu Rusiju “terorističkom državom koja vodi rat u istočnoj Ukrajini”.

Međutim, Putin je ponovo šokirao svetsku javnost, ponudivši plan za prekid vatre Ukrajini, u 7 tačaka. "Na putu iz grada Blagovesčensk za Ulan-Bator u Mongoliji, sastavio sam neke ideje i plan za akciju. Evo ga, no pisan je rukom", poručio je Putin u razgovoru s novinarima, dodavši da ako Ukrajina prihvati ovaj plan, mirovni ugovor može biti usvojeno već 5. septembra, kada je zakazan naredni sastanak kontakt grupe, predstavnika Kijeva i proruskih snaga jugoistočne Ukrajine.

Prema Putinu da bi se zaustavilo krvoproliće i stabilizovala situacija u jugoistočnoj Ukrajini, verujem da zaraćene strane odmah moraju da usklade i koordiniraju naredne poteze:

• Proruski demonstranti treba da prekinu ofanzivu u regionima Donjeck i Lugansk.

Poslednjih desetak dana, proruske snage su pokrenule veliku ofanzivu kako bi slomile obruč ukrajinske vojske oko Donjecka i Luganska. Veliki napredak je ostvaren duž obale Azovskog mora, odakle su ukrajinske trupe morale da se povuku. U toj oblasti je zauzet i strateški važan vrh Saur-Mogila, kao i većina graničnih prelaza od vrha ka Azovskom moru. Nedaleko od novoosvojenih teritorija nalazi se grad-luka Mariupolj koji je, po svemu sudeći, sledeći na meti proruskih snaga, iako se uveliko govori o opštem prekidu vatre. Nekoliko priobalnih sela na putu za Mariupolj već se nalazi u rukama proruskih snaga. Ukrajinska vojska i tzv. Azov bataljon se ukopavaju širom grada, očekujući napad. Ostaje da se vidi da li će proruske snage ipak pokušati da osvoje grad pre nego što pregovori započnu?

• Ukrajinska vojska treba da se povuče na razdaljinu sa koje ne može artiljerijom da gađa naselja i stambene blokove na jugoistoku zemlje.

Tokom sukoba sa proruskim snagama, ukrajinska vojska se najviše oslanjala na artiljeriju, kojom je izazvala ogromnu materijalnu, ali i ljudsku štetu nad stanovništvom istočnih regiona. Donjeck, Lugansk, Slavjansk i ostali gradovi uvek su bili meta, a najčešće su pogađane zgrade lokalne administracije, zatim bolnice, škole i stambeni objekti. U par slučajeva, greškom su cela sela uništavana, kombinacijom artiljerije i avijacije, poput Kondrašovke. Predstavnici međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava više puta su apelovali na zvaničnike u Kijevu da prestanu da koriste artiljerijsko-raketni sistem “Grad”, jer je ispaljivanje nenavođenih raketa na naseljena mesta jednako ratnom zločinu. Kada su proruske snage zarobila par ovih sistema, okrenuli su ih protiv ukrajinskih snaga. A pre samo mesec dana, ukrajinska armija je prvi put na istoku zemlje upotrebila teško naoružanje, uključujući i reaktivni sistem višecevnog lansiranja raketa „Uragan“.

• Potrebno je uspostavljanje objektivne i potpune međunarodne kontrole prekida vatre i praćenje stanja u bezbednosnoj zoni.

Otkako su sukobi u Ukrajini eskalirali, posmatračka misija OEBS-a je nastojala da prati situaciju na terenu i upozna svetsku javnost sa svim dešavanjima iz istočne Ukrajine, od ratnih sukoba preko referenduma o nezavisnosti pobunjenih regiona do predsedničkih izbora u Kijevu. Međutim, više puta su se posmatrači OEBS-a nalazili u životnoj opasnosti, a par put bili zarobljeni od jedne ili druge strane. Neki su obavljanje svoje dužnosti platili životom. Naime, posmatrači OEBS-a, po pravilu ne nose oružje.

Jasno je da će uspostavljanje kontrole prekida vatre nakon primirja morati da preuzme neka međunarodna organizacija opremljena za situacije obezbeđenja bivših ratnih zona. Svakako bi Ukrajina preferirala NATO snage ili u krajnju ruku vojnu misiju EU, koja bi upravo ovom krizom mogla konačno da upotrebi sopstvene Borbene grupe, koje su u stanju pripavnosti još od 2007. godine, ali do sada nikada nisu upotrebljene. S druge strane, proruske snage su svakako više zainteresovane za organizacije poput ODKB-a, kojim trenutno predsedava Rusija, a koji je već poručio da je spreman za Ukrajinu. Međutim, kako ovi predlozi ne odgovraju ni jednoj ni drugoj strani, više je nego sigurno da će na kraju biti izabrana misija UN.

• Prekinuti dejstva ukrajinske vojne avijacije protiv civila i u naseljima.

Poslednjih mesec i po dana, ukrajinska vojska je sve češće koristila avijaciju prilkom napada na položaje proruskih snaga u regionima Donjeck i Lugansk. U kooperaciji sa teškom artiljerijom, ovi napadi su prouzrokovali ogromana razaranje, često i nad civilnom infrastrukturom. Nekoliko puta je zabeleženo nediskiminatorno bombardovanje ciljeva, iako su u većini slučajeva meta bile proruske snage. Ipak, proruske snage su do sad imale uspeha u obaranju nemalog broja ukrajinskih letelice, uglavnom frontovskih livaca-bombardera tipa Su-25 i transportnih aviona ukrajinske vojske tipa Il-76. Takođe, od samog početka sukoba, ukrajinska vojska aktivno koristi borbene helikoptere Mi-24, koji su se najviše istakli u zauzimanju aerdoroma u Donjecku, tokom jula meseca.

• Izvršiti razmenu zarobljenika po sistemu “sve za sve'', bez postavljanja posebnih uslova.

Do slične razmene, ali svakako u drugom kontekstu, došlo je nedavno i to bi trebalo da posluži kao primer za svaku narednu razmenu zarobljenika. Iako je bila u pitanju razmena 63 ukrajinska vojnika, koji su prešli na rusku teritoriju bežeći od sukoba, za 10 ruskih padobranaca, koji su zalutali na teritoriju Ukrajine prilikom vojne vežbe, to je svakako dobar primer koji Kijev i proruske snaga trebaju uzeti u obzir.

Oružane snage jedne i druge strane često su tokom sukoba padale u zarobljeništvo, a do razmene je dolazilo poprilično nestalno, od situacije do situacije. Štaviše, jednom prilikom se veliki broj ukrajinskih snaga predao proruskim jedinicama, da bi potom većina bila masakrirana nemilosrdnim artiljerijskim napadom sopstvenih snaga, kada su o tome bile obaveštene. Takođe, nedavno je veliki broj ukrajinskih vojnika prebegao u ruskoj Rostovskoj oblasti, jer su bili ostavljeni od vrhovne komande, gladni i žedni i okruženi narodnom vojskom Donjecka. Za njih su bili podignuti kampovi uz granicu, gde su dobili naophodnu pomoć, a posle su bezuslovno vraćeni u Ukrajinu.  

• Uspostavljanje humanitarnih koridora za izbeglice i dostavljanje pomoći stanovništvu Donjecka i Luganska.

Pitanje humanitarnih koridora već je nekoliko puta postavljeno povodom teške situacije na istoku Ukrajine. Još je tokom juna Ruska Federacije tražila usvajanje nacrta rezolucije u Savetu bezbednosti, kojim se zahtevao momentalni prekid vatre i predlagalo otvaranje humanitarnog koridora za ugrožene. Nažalost, ne samo što predlog nije usvojen nego je i podstakao novi talas međusobnog optuživanja za licemerje i dvostruke aršine. Nedavno je, poprilično jednostrano, humanitarna pomoć dostavljena stanovništvu okruženih regiona. Iako je Kijev tom prilikom optužio Moskvu za “invaziju”, kamioni humanitarne pomoći, koje je inače Kijev prethodno odobrio, krenuli su da dostavljaju pomoć, pošto više nisu hteli da budu žrtve birokratskog odugovlačenja ukrajinskih vlasti, koji su bili u sred velike ofanzove. Kada je pomoć dostavljena, kamioni su napustili Ukrajinu. Do “invazije” nije došlo.

Nova ofanziva proruskih snaga odsekla je veliki broj ukrajinskih vojnika koji su do juče držali proruske regione pod potpunim okruženjem. Tada se po prvi put oglasio i Vladimir Putin, koji do tada nije toliko komentarisao situaciju u Ukrajini. On je pozivao "miliciju da otvori humanitarni koridor za vladine ukrajinske vojnike pod okruženjem, kako bi izbegli nepotrebne žrtve i omogućili im da napuste bojište i vrate se svojim porodicama", što su oni na kraju i učinili. Svakako, otvaranje humanitarnih koridora i dostavljenje pomoći ugroženom stanovništvu biće jedna od najvažnijih tački budućeg mirovnog plana.

• Obezbediti direktno pristupanje ekipama za obnovu uništene i oštećene infrastrukture u Donbasu i obezbeđivanje pomoći za popravke.

Postkonfliktna rekonstrukcija je jedan od najvažnijih aspekta svakog mirovnog ugovora. Kada je o sukobima na Istoku Ukrajine reč, na pojedinim mestima uništenje je bilo totalno. Do pre par nedelja, čitali smo o teškoj situaciji u okruženom Lugansku, gde su zbog uništenja ključnih instalacija tokom ukrajinskog granatiranja, stanovnici danima bez struje i vode za piće. Takođe, pojedina sela su potpuno uništena, kao što je ranije istaknuto selo Kondrašovke. Zato je nužno odmah početi sa rekonstrukcijom, kako bi se popravila katastrofalna situacija u kojoj se nalazi većina civila istočne Ukrajine.

Da li će biti osmišljen neki ”Maršalov plan” za obnovu istoka Ukrajine, ostaje da se vidi. Potencijalna opasnost jeste podela “interesnih sfera” prilkom obnove, u smislu da zapadne zemlje pomažu samo ukrajinsku stranu dok Rusija i njeni saveznici pomažu samo prorusku stranu. Zbog toga, potreban je zajednički budžet obnove, kojim će ravnopravno upravljati zaraćene strane s jedne i međunarodni finasijeri, s druge strane.

“Oprezno” do mira

Putinov plan je definitivno naišao na odbrenje ukrajinskih vlasti, iako smo poslednjih sati dobijali zaista različite reakcije. Međutim, čovek koji će pregovarati u ime Ukrajine, Petro Porošenko, oglasio se tokom NATO samita u Velsu i izjavio da je “oprezni optimista” povodom sastanka u Minsku čiji je cilj sprovođenje mirovnog plana za Ukrajinu. Takođe, najavio je da će u “Minsku biti potpisan dokument koji će omogućiti postepeno sprovođenje mirovnog plana za Ukrajinu", i dodao da je od ključnog značaja da prvi element tog plana bude prekid vatre.

Porošenko je naveo da će povodom toga, od 14 časova po lokalnom vremenu, pod uslovom da sastanak u Minsku bude održan, pozvati Generalštab da naredi obustavu vatre. Iako je predsednik Porošenko i ranije proglašavao jednostrano primirje, koje su uveliko kršile obe strane, novo primirje biće po prvi put rezultat dogovora obe strane.

Prekid vatre

I zaista, par časova nakon sastanka, potpisan je protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine. Prema ovom dokumentu, prekid vatre će započeti u 18 sati po lokalnom vremenu, naveli su predstavnici Ukrajine i samoproglašenih Donjeck i Lugansk Narodnih Republika. Potpisivanje sporazuma potvrdio i ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koji je još pre početka konferencije izjavio za BBC da budući mirovni plan za Ukrajinu jeste osnova za politički dijalog i da takav mir neće ugroziti teritorijalni integritet Ukrajine.

"Potpisan je protokol o prekidu vatre od 18 sati u petak. Protokol se sastoji od 14 tačaka i uključuje sve aspekte kontrole, razmene zarobljenika i druga pitanja", prenela je prva agencija Interfaks. Ukrajinske snage prekinule su vatru u 18 časova "shodno odluci koju je doneo predsednik Ukrajine i naredbi načelnika Generalštaba", rekao predstavnik saveta za nacionalnu bezbednosti odbranu Ukrajine, Andrej Lisenko. Takođe, proruske snage obustavile su vatru, ispunjavajući dogovor u Minsku, rečeno je ruskoj agenciji Ria Novosti u štabu tih snaga. Međutim, i posle 18 sati kada je sporazum stupio na snagu, u okolini Donjecka čuli su se pucnji, konkretno eksplozije granata u zoni fabrike azota u Kujbiševskom rejonu Donjecka. No, dogovoreno primirje uveliko dominira istokom Ukrajine.

Ključni aspekti Putinovog plana ipak su postali deo protokola o primirju. Pored samog prekida ratnih sukoba svih strana, predviđeno je i otvaranje humanitarnih koridora i razmene ratnih zarobljenika. Svakako, kao što je i predsednik Porošenko zaključio pre dogovora, ovo je samo osnova za dalji politički dijalog, koji bi trebao da dovede do dugotrajnog mira u Ukrajini.

Iako obe strane i dalje brane svoje pravo na teritorijalni integritet/nezavisnost, ovaj prekid vatre je svakako jasan znak posvećenosti strana ka postizanju mira i zaustavljanju krvavog građanskog rata u Ukrajini, koji je odneo na hiljade života, pretvorio više hiljada ukrajinskih građana u izbeglice na sopstvenoj zemlji i možda zauvek podelio zemlju na dva dela, a to je podela koja će imati nemerljiv uticaj na ukrajinsko društvo, kao i na generacije koje dolaze.