Момци ме остављају и одлазе без поздрава. За то је крива моја мајка

Он је отишао усред ноћи. "Зваћу те касније", рекао је, а ја сам се направила да спавам. Хтела сам да питам зашто, али нисам желела да изгледам као очајница. Мислила сам да сам урадила нешто погрешно. И увек тако мислим, то је моја прљава тајна.

Ујутру сам приметила још једну моју "прљаву тајну". Приметила сам бубашвабу која мили иза фрижидера. Врло сам уредна, али те звери не могу да истребим, а покушала сам. Можда је Јанко отишао баш због тога? Требало је да питам. Нека друга жена би полудела, захтевала објашњење, али не и ја. Навикла сам да ме остављају.

Када сам имала 6 година, напустила ме је мајка. Волела ме је, али ми је стално претила: "Ако не будеш добра девојчица, ја ћу да одем. Да ли би то хтела?" Мрдала сам главицом и молила је да остане. Трудила сам се да будем најбоља ћерка на свету. Али, после једне ноћи, када ме је покрила и помазила по глави, више је нисам видела.

Трчала сам кроз кућу и покушавала да је нађем. Мислила сам да је отишла у продавницу, али она се није враћала. Отац је тврдио да ме је спасао када је дошао кући, али ја се тога сећам другачије. Само да сам била боља, да сам спремала свој кревет, да нисам тражила чоколаду, можда би она остала.

Отац је дошао по мене и ми смо отишли да живимо код његове девојке. Мислила сам да сам и њима терет. Мој отац је имао 26 година и слободон време је проводио са девојком, која је имала 18. Шта ћу јој ја?

Знала сам како да то средим. Ако будем добра, ујутру неће отићи од мене. Научила сам да се бринем о себи, да чистим за собом, да радим домаћи. Када су говорили о мојој мајци, помињали су речи као што је "полиција" и "затвор". Прошла је година и тада сам коначно схватила да је нећу видети.

После тога, нисам питала оца да ми прича о њој. Потиснула сам све мисли о њој и осудила себе на мрвице љубави које неко буде бацио пред мене. Прошло је 25 година откако је отишла. Када саберем све моје момке, бар још двојица су, попут Јанка, отишли без поздрава, као и моја мајка. Сада, када се то поновило с Јанком, било је време да рашчистим са мојом мајком. Требало је много раније. Унајмила сам приватног детектива, а он је дошао до њеног досијеа у полицији.

Оне ноћи када је отишла од мене, отишла је да се сретне са једним мушкарцем из њене прошлости. Постало је насилно. Мајка је била крива и на крају је осуђена за покушај убиства. Коначно ми је било јасно: ја нисам крива што је отишла. Како дете од може то да спречи?

Јанко ме је звао, али сам га месецима избегавала. Позвала сам стручну службу, и они су уклонили бубашвабе из мог стана. Имала сам утисак да тако "убијам" моју мајку.

Када сам се видела с Јанком, он ме је загрлио и рекао да је одувек имао проблем са интимношћу и да сматра да заслужујем бољег мушкарца од њега. Можда је и моја мајка мислила слично као и он. Није могла да брине о мени, али је желела да будем добро. И да ћу једног дана наћи љубав коју она није могла да ми пружи. И даље трагам за њом. Учинила сам себе рањивом и почела сам да говорим шта желим, без осећања кривице.