Мундијал - економски аутогол Бразила
Земља ка којој су окренуте очи светске јавности овог месеца проглашавана је за светско економско чудо. Већ дуго је у топ десет светских економија. Ипак, само један посто националног дохотка одлази на више од 34 посто становништва.
Пре почетка Мундијала, део јавности се бунио што се милијарде издвајају за организацију овог догађаја. Мислило се да би имале бољу употребу. Прошлу годину су обележили и протести. Бразилци су незадовољни и високим трошковима светског првенства у фудбалу и распрострањеном корупцијом у земљи и радом јавних служби. Зато су Дан независности уместо парада и славља обележили протести.
Но приче о економском просперитету а задржавању сиромаштва одавно више нису новост. У Бразилу има 50 милиона људи, дакле четвртина становништва, која сваког месеца прима субвенције. Оне их чине учесницима у модерној тржишној економији. Постоје строга правила за примање субвенција које до корисника стижу електронским путем, чиме се избегава локална корупција.
После огромног раста 2011. сада је дошло до успорења. Национална валута, реал, прошле године била је на вишегодишњем минимуму. Бразил мучи и инфлација. А шта ће Мундијал учинити по том питању?
Економиста Стефан Szymanski и писац Симон Купер предвиђају да Бразил неће профитирату од Мундијала. Заправо, они предвиђају и благи минус, преноси портал пословни.хр.
"Држава ће вероватно жртвовати делић своје будућности да би угостила Светско првенство", написали су у прошлогодишњој књизи Soccernomics.
То ипак не значи да нико неће зарадити. Одређене групе у Бразилу и у иностранству сигурно ће остварити профит, како преноси Блоомберг. Инострани и бразилски приватни улагачи црпе профит од деоничких друштава ангажованих на изградњи стадиона и реализацији инфраструктурних пројеката.
Једна бразилска грађевинска компанија остварила раст деоница од 300 посто захваљујући послу на испоруци бетона и скела.
Но, јавне финансије трпе. Рушевне школе, нефункционалне луке и болнице са мало особоља и превише пацијената су доказ за то.