Mundijal - ekonomski autogol Brazila

Pre početka Mundijala, deo javnosti se bunio što se milijarde izdvajaju za organizaciju ovog događaja. Mislilo se da bi imale bolju upotrebu. Prošlu godinu su obeležili i protesti. Brazilci su nezadovoljni i visokim troškovima svetskog prvenstva u fudbalu i rasprostranjenom korupcijom u zemlji i radom javnih službi. Zato su Dan nezavisnosti umesto parada i slavlja obeležili protesti.

Vlasti međutim smataraju da će profit od Mundijala biti ogroman, i da će ubrzati i uvećati privredni rast.

No priče o ekonomskom prosperitetu a zadržavanju siromaštva odavno više nisu novost. U Brazilu ima 50 miliona ljudi, dakle četvrtina stanovništva, koja svakog meseca prima subvencije. One ih čine učesnicima u modernoj tržišnoj ekonomiji. Postoje stroga pravila za primanje subvencija koje do korisnika stižu elektronskim putem, čime se izbegava lokalna korupcija.

Posle ogromnog rasta 2011. sada je došlo do usporenja. Nacionalna valuta, real, prošle godine bila je na višegodišnjem minimumu. Brazil muči i inflacija.  A šta će Mundijal učiniti po tom pitanju?

Ekonomista Stefan Szymanski i pisac Simon Kuper predviđaju da Brazil neće profitiratu od Mundijala. Zapravo, oni predviđaju i blagi minus, prenosi portal poslovni.hr.

"Država će verovatno žrtvovati delić svoje budućnosti da bi ugostila Svetsko prvenstvo", napisali su u prošlogodišnjoj knjizi Soccernomics.

To ipak ne znači da niko neće zaraditi. Određene  grupe u Brazilu i u inostranstvu sigurno će ostvariti profit, kako prenosi Bloomberg.  Inostrani i brazilski privatni ulagači crpe profit od deoničkih društava angažovanih na izgradnji stadiona i realizaciji infrastrukturnih projekata.

Jedna  brazilska građevinska kompanija ostvarila rast deonica od 300 posto zahvaljujući poslu na isporuci betona i skela.

No, javne finansije trpe. Ruševne škole, nefunkcionalne luke i bolnice sa malo osobolja i previše pacijenata su dokaz za to.