На чијој страни ће Турска бити у новом арапско-израелском сукобу?

Ове недеље, у јеку арапско-израелских мировних преговора,  Хамас и Фатах пристали су на оснивање заједничке владе која ће добити свој коначан облик за пет недеља. Израел је прекинуо преговоре и убрзо после ове вести северна Газа је нападнута.

У јеку спекулација о интезивирању тензија, појавила су се питања о могућем ставу Турске. Постоји низ стратешких фактора који ће свакако утицати на потенцијалну позицију Турске:

Турске амбиције у енергетици

Криза у Украјини и растућа забринутост ЕУ о енергетској стабилности, дају значај позицији Турске као економски и политички стабилне алтернативе за гасовод који би ефикасније преносио руске, каспијске и блискоисточне ресурсе ка Европи.

Турски министар енергетике Танер Јилдиз је недавно изјавио да ће северноирачка нафта ускоро тећи кроз цевоводе у Турској, што ће комплетирати “енергетски полумесец” који почиње у Русији и заокружује Персијски залив. Такође, присуство огромних резерви природног гаса у источном Медитерану и договор постигнут између влада у Тел Авиву и Никозији, повећава потребу за миром у овом геополитички трусном региону.

Влада у Никозији засигурно више не може да рачуна на финансијску помоћ од Грчке, имајући у обзир садашњи статус грчке економије. Из тог разлога, турски цевовод изгледа као најисплативија опција за извоз природног гаса и јефтиније енергетске пројекте. Зато Турска тражи интегрисани регионални приступ гасу из источног Медитерана.

Поред природног гаса који увози из Русије (59%), Турска је у преговорима да купи и гас из Израела, из области Левијатан. Може се слободно закључити да Турска неће изгубити надмоћ на Медитерану када је реч о енергетској дипломатији, ако одлучи да одабере страну у арапско-израелском сукобу.

Турски став према Израелу

Као једна од првих држава која је признала Израел 1948. године, Турска дуго ужива у пријатељским односима са овим медитеранским суседом. Иако је користила “оштар језик” према појединим политичким корацима Израела током година, односи две земље никада заиста нису трпели. Уз то, Турска одржава значајан канал хуманитарне помоћи према Палестини, што је наишло на велико одобравање Палестинаца, док истовремено закључује нове дипломатске и војне послове са Израелом.

Грађански рат у Сирији

Уз све ово, Турска и Израел имају веома компликовани грађански рат на својим границама. Сиријска трагедија је натерала обе земље да оставе своје несугласице по страни и заједно крену да решавају хуманитарну кризу. Цео регион је погођен овим ратом. Порука је јасна: ово је заједнички проблем. У таквој ситуацији, Турска и Израел не желе да изгубе потенцијалног регионалног савезника који поседује значајну војну силу.

Након свега, Турска ипак успева да наметне своју политику региону. То је држава која је, и поред става који је супротан Русији када је реч о Сирији, успела да повећа трговинске и туристичке везе са том земљом. Њен јединствени приступ блискоисточној дипломатији је ''пре политика телефона него беспилотних летелица'' .

Ако и дође до новог арапско-израелског сукоба, Турска ће се пре окренути дипломатији иза кулиса и неће бирати страну у сукобу.

(Ал Arabya News)