Na čijoj strani će Turska biti u novom arapsko-izraelskom sukobu?
Posle objave vesti da će Fatah i Hamas kreirati novu Vladu, Izrael se povukao iz mirovnih pregovora, što dalji tok razgovora dve strane ostavlja neizvesnim. Ako region ponovo zahvate sukobi, postavlja se pitanje među analitičarima koju će poziciju zauzeti Turska kao važan regionalni bezbednosni akter.
U jeku spekulacija o inteziviranju tenzija, pojavila su se pitanja o mogućem stavu Turske. Postoji niz strateških faktora koji će svakako uticati na potencijalnu poziciju Turske:
Turske ambicije u energetici
Kriza u Ukrajini i rastuća zabrinutost EU o energetskoj stabilnosti, daju značaj poziciji Turske kao ekonomski i politički stabilne alternative za gasovod koji bi efikasnije prenosio ruske, kaspijske i bliskoistočne resurse ka Evropi.
Turski ministar energetike Taner Jildiz je nedavno izjavio da će severnoiračka nafta uskoro teći kroz cevovode u Turskoj, što će kompletirati “energetski polumesec” koji počinje u Rusiji i zaokružuje Persijski zaliv. Takođe, prisustvo ogromnih rezervi prirodnog gasa u istočnom Mediteranu i dogovor postignut između vlada u Tel Avivu i Nikoziji, povećava potrebu za mirom u ovom geopolitički trusnom regionu.
Vlada u Nikoziji zasigurno više ne može da računa na finansijsku pomoć od Grčke, imajući u obzir sadašnji status grčke ekonomije. Iz tog razloga, turski cevovod izgleda kao najisplativija opcija za izvoz prirodnog gasa i jeftinije energetske projekte. Zato Turska traži integrisani regionalni pristup gasu iz istočnog Mediterana.
Pored prirodnog gasa koji uvozi iz Rusije (59%), Turska je u pregovorima da kupi i gas iz Izraela, iz oblasti Levijatan. Može se slobodno zaključiti da Turska neće izgubiti nadmoć na Mediteranu kada je reč o energetskoj diplomatiji, ako odluči da odabere stranu u arapsko-izraelskom sukobu.
Turski stav prema Izraelu
Kao jedna od prvih država koja je priznala Izrael 1948. godine, Turska dugo uživa u prijateljskim odnosima sa ovim mediteranskim susedom. Iako je koristila “oštar jezik” prema pojedinim političkim koracima Izraela tokom godina, odnosi dve zemlje nikada zaista nisu trpeli. Uz to, Turska održava značajan kanal humanitarne pomoći prema Palestini, što je naišlo na veliko odobravanje Palestinaca, dok istovremeno zaključuje nove diplomatske i vojne poslove sa Izraelom.
Građanski rat u Siriji
Uz sve ovo, Turska i Izrael imaju veoma komplikovani građanski rat na svojim granicama. Sirijska tragedija je naterala obe zemlje da ostave svoje nesuglasice po strani i zajedno krenu da rešavaju humanitarnu krizu. Ceo region je pogođen ovim ratom. Poruka je jasna: ovo je zajednički problem. U takvoj situaciji, Turska i Izrael ne žele da izgube potencijalnog regionalnog saveznika koji poseduje značajnu vojnu silu.
Nakon svega, Turska ipak uspeva da nametne svoju politiku regionu. To je država koja je, i pored stava koji je suprotan Rusiji kada je reč o Siriji, uspela da poveća trgovinske i turističke veze sa tom zemljom. Njen jedinstveni pristup bliskoistočnoj diplomatiji je ''pre politika telefona nego bespilotnih letelica'' .
Ako i dođe do novog arapsko-izraelskog sukoba, Turska će se pre okrenuti diplomatiji iza kulisa i neće birati stranu u sukobu.
(Al Arabya News)
