НА РУБУ ПРОПАСТИ: Наркомане лече у манастиру далеко од порока!

"Програм предвиђа да у изолацији будемо 30 месеци. Ништа не може да допре до нас, немамо ни телевизор, ни телефоне. Истовремено тече поступно исцељење, кроз молитве, веру у Бога и пост. Неки би рекли, то је све, јер нема терапије и лекова, али верујте да није мало у нашој тешкој борби са пороком” објашњавају станари, пише Блиц.

Највише је Београђана, а у последње време стижу и из Црне Горе.

Јана из једног града у Војводини била је зависник преко десет година, а у манастирској заједници је 17 месеци. Пре него што је овде дошла на лечење била је на рубу пропасти, дрога јој је уништила живот, упропастила породицу, отерала пријатеље.

“У заједници сами чланови спремају храну, месе и пеку хлеб. По подне су радионице, за жене ткање или дуборез, а мушкарци се баве столарским занатом. Радимо у башти, око стоке, читамо духовне књиге. Изнова се подучавамо правим вредностима живота, да бисмо се једног дана спремни суочили са животом ван манастира”,  каже Јана за исти лист, истичући да програм нимало није лак.

Многи стижу у најкризнијем периоду, неки брзо одустају, а преломни је трећи месец, то је као раскршће на којем рањиви поклекну. Станари тврде да су многи одавде изашли спасени и вратили се породицама и послу.

“Почела сам са марихуаном када сам имала 23 година, а онда је све више узимало маха. Узимала сам све врсте дрога. Већ измученог тела и духа, сазнала сам за ово лечилиште душе и сада истрајавам у одлуци да се нормална вратим породици. После годину дана сам била код куће и то је била прва провера. Све је протекло добро. У породичном окружењу осећала сам се много другачије него у време наркоманских дана, када је било зло и мени и њима. То ме је учврстило у намери да гурам до потпуног излечења јер награда је повратак у будућност”, испричала је Јана.