NA RUBU PROPASTI: Narkomane leče u manastiru daleko od poroka!

"Program predviđa da u izolaciji budemo 30 meseci. Ništa ne može da dopre do nas, nemamo ni televizor, ni telefone. Istovremeno teče postupno isceljenje, kroz molitve, veru u Boga i post. Neki bi rekli, to je sve, jer nema terapije i lekova, ali verujte da nije malo u našoj teškoj borbi sa porokom” objašnjavaju stanari, piše Blic.

Najviše je Beograđana, a u poslednje vreme stižu i iz Crne Gore.

Jana iz jednog grada u Vojvodini bila je zavisnik preko deset godina, a u manastirskoj zajednici je 17 meseci. Pre nego što je ovde došla na lečenje bila je na rubu propasti, droga joj je uništila život, upropastila porodicu, oterala prijatelje.

“U zajednici sami članovi spremaju hranu, mese i peku hleb. Po podne su radionice, za žene tkanje ili duborez, a muškarci se bave stolarskim zanatom. Radimo u bašti, oko stoke, čitamo duhovne knjige. Iznova se podučavamo pravim vrednostima života, da bismo se jednog dana spremni suočili sa životom van manastira”,  kaže Jana za isti list, ističući da program nimalo nije lak.

Mnogi stižu u najkriznijem periodu, neki brzo odustaju, a prelomni je treći mesec, to je kao raskršće na kojem ranjivi pokleknu. Stanari tvrde da su mnogi odavde izašli spaseni i vratili se porodicama i poslu.

“Počela sam sa marihuanom kada sam imala 23 godina, a onda je sve više uzimalo maha. Uzimala sam sve vrste droga. Već izmučenog tela i duha, saznala sam za ovo lečilište duše i sada istrajavam u odluci da se normalna vratim porodici. Posle godinu dana sam bila kod kuće i to je bila prva provera. Sve je proteklo dobro. U porodičnom okruženju osećala sam se mnogo drugačije nego u vreme narkomanskih dana, kada je bilo zlo i meni i njima. To me je učvrstilo u nameri da guram do potpunog izlečenja jer nagrada je povratak u budućnost”, ispričala je Jana.