Мекалистер: "Јединствена Европа" замислива, само је "НАПРЕДАК СРБИЈЕ био НЕЗАМИСЛИВ"
БЕРЛИН - Србија је направила напредак који пре пар година многи не би могли ни да замисле - многе политичке реформе су покренуте, а премијер Александар Вучић доприноси регионалном помирењу, оцењује известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер у ауторском тексту за "Франкфуртер рундшау".
Он је истакао да је Србији и њеним суседима потребна европска перспектива иако у ЕУ влада умор од проширења. Известилац ЕП је у чланку за немачки дневник подсетио да је премијер Вучић био на инаугурацији хрватске председнице, да је као први српски премијер посетио Тирану, као и да 16 година после краја сукоба премијери Србије и Косова, уз посредовање шефице европске дипломатије Федерике Могерини, седе заједно и преговарају о нормализацији односа.
"То пре пар година није било ни замисливо", наглашава Мекалистер. Политика проширења је од користи, како ЕУ, тако и суседима, јер показује да појам Европе као "јединственог пројекта мира" нису само речи прошлости. Мекалистер подсећа да је 1. маја 2004. у чланство примљено десет нових чланица, а да су тада многи страховали да ће то довести до огромног раста незапослености и пада зарада.
Ширење на исток - економска корист за Немачку
Тако је једно истраживање из фебруара 2004. показало да сваки пети Немац подржава ширење на исток, а да су у међувремену многе нове чланице као што су Пољска, или балтичке државе достигле старе чланице и имају чак боље економске резултате. Ширење на исток, наглашава он, допринело је политичкој и економској стабилности у директном суседству и није имало значајног утицаја на европско и немачко тржиште рада, а та политика донела је економске користи Немачкој.
"Умор од ширења"
На даље проширење, како је указао, критички гледају многи Европљани, а тај феномен се у политичком Бриселу назива "умор од ширења", што је посебно видљиво када је реч о проширењу на југоисток Европе. Пријем нових чланица пре 2019. председник Европске комисије Жан Клод Јункер је с правом искључио као могућност, констатовао је Мекалистер.
Према његовим речима, високи темпо проширења био је потребан, али истовремено је и велико оптерећење за делотворност ЕУ, те је због економско и финансијско-политичко затегнуте ситуације сада приоритет учвршћивање ЕУ пре даљег ширења.
Та политика консолидације, како је додао, није у супротности са веродостојном и искреном европском перспективом за земље западног Балкана. Мекалистер је упозорио да се не сме потценити трансформишућа снага приступног процеса и корист за земље чланице, као и државе суседе.
Унија би требало да посвети посебну пажњу региону
"Државе западног Балкана, које нису чланице ЕУ, налазе се у срцу нашег континента, и окружене су чланицама Уније, те би конфликт у том региону не само уназадио развој у самом региону, већ би безбедносно-политички угрозио целу ЕУ", упозорава Мекалистер. Да би се западни Балкан стабилизовао Унија би требало да региону посвети посебну пажњу. Приступни процес може послужити као подстицај за спровођење потребних политичких и економских реформи, као и решавање постојећих конфликата.
Немачка канцеларка Ангела Меркел, како истиче Мекалситер, посебно је свесна значаја западног Балкана. Мекалистер подсећа да је она иницирала одржавање конференције о западном Балкану, састанак од историјског знацаја, имајући у виду ближу прошлост.
Мекалистер, такође, поручује да је за Србију и остале земље кандидате јасно да приступ може уследити тек када политички и економски предуслови за чланство буду стварно у потпуности испуњени.
"Пут је дуг и препреке високе. Србија је од марта 2012. званично кандидат. Међутим до данас није отворено ниједно од 35 поглавља", указује Мекалистер.
Он наглашава да ће Београд морати да направи велики напредак посебно у области владавине права, борбе против корупције, модернизације администрације и усаглашавања спољне политике. "Даљи значајни предуслов за приступање ЕУ је нормализација односа са Косовом", закључио је Мекалистер.
Прочитајте и: