НАТО И ЕНЕРГИЈА: Два фронта као противтежа руском утицају на Балкану
Позив Црној Гори да се придружи НАТО је још један знак борбе за утицај на Балкану између Русије и САД, а други фронт те борбе је енергија.
Овог пута, САД су у офанзиви, оцењује амерички интернет портал Политико. Подсећа да су протеклих седмица високи амерички и НАТО функционери посетили престонице Хрватске, Србије и Црне Горе у настојању да оживе напоре да се регион приближи Западу.
НАТО фронт
Позив Црној Гори да се приближи Алијанси је део дипломатске иницијативе предвођене САД, а Кремљ је тај потез назвао "провокацијом." Иза кулиса, дебата о том позиву је била жучна, а позив није нипошто био сигуран, пише Политико.
Италија, Холандија и Немачка, како се наводи, нису биле спремне да увуку НАТО у директну конфронтацију са Русијом око Украјине или ширења војног блока, међутим, администрација америчког председника Обаме и неколико источноевропских земаља дале су коначни подстицај за позив Црној Гори.
Последње проширење 2008. године
Последње две нове чланице претходно су биле Хрватска и Албанија, које су позване да се придруже НАТО 2008. године а НАТО "сада са Црном Гором узима Балкан део по део," изјавио је за "Политико" Стефано Стефанини, бивши амбасадор НАТО у Италији који је учествовао у преговорима о ширењу НАТО 2008. године.
Интересовање САД за Балкан оживело је прошле године после руске анексије Крима и рата у источној Украјини. То је навело америчког државног секретара Џона Керија да у фебруару пређе на нову реторику и каже да су "Србија, Косово*, Македонија и Црна Гора нове линија фронта против растућег утицаја Русије у Европи", наводи се у тексту.
С тим у вези, Политико додаје да је Кери прошле недеље боравио у Београду где се састао са премијером Вучићем и похвалио рад владе на нормализацији односа са Приштином а да је Вучић два пута посетио САД ове године.
Уз то, пре две недеље генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је био у Београду и објавио "нови почетак" односа са Србијом, подсећа портал.
Кампања НАТО против Србије 1999. године је, наводи Политико, оставила горка сећања у Београду, а Србија пажљиво настоји да иде према ЕУ, балансирајући између Истока и Запада и остајући војно неутрална.
"С обзиром на недостатак интересовања за НАТО у Београду, САД остаје да раде на другим фронтовима. Један од начина је неговање односа праћено узајамним државним посетама, други је активна амбасада. Трећи су војне вежбе", оцењује аналитичар из Загреба Игор Табак подсећајући да су српски војници учествовали у војној вежби са америчким војницима у Мађарској.
Енергетски фронт на Балкану
Вашингтон брани безбедносне интересе на Балкану на још једном стратешком фронту - енергетском, додаје Политико.
САД подржавају пројект терминала за течни гас на Крку као део гасног коридора кој треба да иде из Азербејџана, преко Турске и Грчке, кроз Албанију, Црн Гору и Хрватску што је рута позната као јонско-јадрански гасовод.
- Гасна рута кроз Хрватску поменута је и у разговорима америчких и српских званичника у фебруару. Потпредседник Бајден је сугерисао Вучићу на састанку у Вашингтону да би се терминал на Крку могао користити за снабдевање Србије преко гасовода кроз Мађарску - пише Политко уз напомену да је Србија зависна од руског гаса а да Гаспром има велику улогу једној од највећих српских гасних компанија.
