Немачка- обећана земља за имигранте

Наша Национална служба за запошљавање има уговор с немачким бироом рада, па медицински радници из Србије могу тако да пронађу посао у Немачкој. Остали могу и преко агенција за запошљавање у иностранству. Како су рекли у некима од њих, послови у Немачкој су махом плаћени од 800 до 6.000 евра, а стан и храна су у већини случајева обезбеђени. Агенције не наплаћују провизију од кандидата, већ од фирме послодавца.

Штефен Кронерт из Берлинског института за становништво и развој каже да је обично први услов послодаваца добро знање немачког језика, мада не мора да буде пресудно. Он признаје да у пракси “старији од 45 година, чак и Немци, тешко налазе посао”.

Странци могу да покушају сами да нађу послодавца који има неку упражњену позицију у фирми. Ако је он вољан да их запосли без држављанства, обично мора уместо њих да аплицира и за радну дозволу.

У проналажењу посла важну улогу игра и диплома кандидата, па тако они који су завршили филозофију, социологију, језике, политичке науке, новинарство, књижевност и уметност тешко ће наћи посао у струци. Могуће је да се запосле на пословима блиским њиховој струци. Међутим, већина тих послова је лоше плаћена и ради се преко повремених ангажмана, каже наш саговорник. Најлошије прођу они који немају никакве квалификације, додаје он, или они који имају дипломе које у Немачкој нису признате. Они могу да раде само на ниско услужним позицијама од којих се тешко преживљава. Процедуре за нострификовање дипломе су компликоване, објашњава Кронерт.

Немачка нема шта да се жали на усељенике

Велики немачки градови, као што је Берлин, Манхајм или Дуизбург морају да се изборе са приливом сиромашних досељеника из Румуније и Бугарске. Дошљаци из најсиромашнијих земаља Европске уније усељавају се у јефтине некретнине и примају дечији додатак од 190 евра месечно по детету. То можда није много за једног Немца, али за многе од тих имиграната, то је више од онога што ће зарадити код куће. Чак и ако после три месеца морају да оду јер нису нашли посао, исплати им се да редовно путују у Немачку и узимају новац.

Истовремено, из извештаја Европске комисије о утицају усељеника на буџет чланица Европске уније произилази да разлога за забринутост нема. Европска комисија тврди да досељеници из остатка Европске уније чине мање од пет одсто корисника социјалне помоћи у Немачкој – као и у Финској, Француској, Холандији или Шведској. Већина имиграната живи у породицама где макар један члан домаћинства ради, наводи се у извештају: "Постоји мало доказа" да је главна мотивација Европских грађана за миграцију добијање државне помоћи. Важнији разлози су посао или породичне везе."

Два пасоша за децу имиграната у Немачкој

Немачка влада усвојила је закон по којем деца имиграната више неће бити приморана да бирају између немачког и држављанства својих родитеља. До сада су деца имиграната, рођена у Немачкој, морала да између 18. и 23. године изаберу држављанство, а то је највише погађало турску заједницу у Немачкој.