Необичан феномен – епидемија смеха у Танзанији
Увек је важило да је смех најбољи лек, међутим да ли је то баш тако? Прочитајте необичну причу деце из Танзаније.
Три школске девојчице, из села Кашиша, 30. јануара 1962. године су почеле да се смеју. Ово углавном не би било ништа чудно да смех убрзо није постао озбиљан проблем.
Толико се брзо ширио да је ускоро захватио 95 од 159 ученика који су се, без икаквог разлога, грчевито смејали. Код неких је трајао само неколико сати, док код других и до 16 дана. Овај догађај је чак довео до привременог затварања школа.
Убрзо након тога, епидемија се проширила и на суседна села. У априлу и мају се смејало више од 200 деце. До јуна, епидемија се проширила на друге школе, и заразила додатних 50 ученика. У јулу су се затвориле још две школе, а епидемија није стала све док није захватила готово 1.000 деце и затворила 14 школа, док су наставници и одрасли само немо и беспомоћно посматрали.
Епидемију смеха није узроковао неки виц, или неки смешан догађај. Заправо, и до дан данас није познат прави разлог зашто су се деца неконтролисано смејала без престанка. Изгледа да се смех ширио насумично, попут вируса.
Према истраживачу Кристијану Ф. Хемпелману, села око Кашаша су доживљавала повремене нападе смеха више од годину дана, а можда чак и 18 месеци. Он верује да су деца Тангањика у то време била под великим стресом, далеко већим од стреса типичних студената, а епидемија смеха је била једноставно неопходна нуспојава, нешто као (покварени) вентил за ослобађање од стреса.
Међутим, то је само претпоставка. Прави узрок је мистерија, а тренутно је једино медицинско објашњење "масовна хистерија" или "масовна психогена болест".
Према извештајима, епидемија смеха је била све, само не смешна. Децу је у потпуности онеспособљавала да учине било шта, изазивала је снажну бол, несвестицу, проблеме с дисањем, осип, као и повремене нападе плакања.
(zanimljiveinformacije.com)