Neobičan fenomen – epidemija smeha u Tanzaniji
Uvek je važilo da je smeh najbolji lek, međutim da li je to baš tako? Pročitajte neobičnu priču dece iz Tanzanije.
Tri školske devojčice, iz sela Kašiša, 30. januara 1962. godine su počele da se smeju. Ovo uglavnom ne bi bilo ništa čudno da smeh ubrzo nije postao ozbiljan problem.
Toliko se brzo širio da je uskoro zahvatio 95 od 159 učenika koji su se, bez ikakvog razloga, grčevito smejali. Kod nekih je trajao samo nekoliko sati, dok kod drugih i do 16 dana. Ovaj događaj je čak doveo do privremenog zatvaranja škola.
Ubrzo nakon toga, epidemija se proširila i na susedna sela. U aprilu i maju se smejalo više od 200 dece. Do juna, epidemija se proširila na druge škole, i zarazila dodatnih 50 učenika. U julu su se zatvorile još dve škole, a epidemija nije stala sve dok nije zahvatila gotovo 1.000 dece i zatvorila 14 škola, dok su nastavnici i odrasli samo nemo i bespomoćno posmatrali.
Epidemiju smeha nije uzrokovao neki vic, ili neki smešan događaj. Zapravo, i do dan danas nije poznat pravi razlog zašto su se deca nekontrolisano smejala bez prestanka. Izgleda da se smeh širio nasumično, poput virusa.
Prema istraživaču Kristijanu F. Hempelmanu, sela oko Kašaša su doživljavala povremene napade smeha više od godinu dana, a možda čak i 18 meseci. On veruje da su deca Tanganjika u to vreme bila pod velikim stresom, daleko većim od stresa tipičnih studenata, a epidemija smeha je bila jednostavno neophodna nuspojava, nešto kao (pokvareni) ventil za oslobađanje od stresa.
Međutim, to je samo pretpostavka. Pravi uzrok je misterija, a trenutno je jedino medicinsko objašnjenje "masovna histerija" ili "masovna psihogena bolest".
Prema izveštajima, epidemija smeha je bila sve, samo ne smešna. Decu je u potpunosti onesposobljavala da učine bilo šta, izazivala je snažnu bol, nesvesticu, probleme s disanjem, osip, kao i povremene napade plakanja.
(zanimljiveinformacije.com)