ЊЕГОВИ ТЕКСТОВИ ЋЕ СЕ ПАМТИТИ: Последњи интервју Миће Пашића са тренером Црвене звезде
Милан Пашић, "тата" спортског новинарства у Србији, изненада нас је напустио у 61. години живота.
Уредник спортске рубрике портала Србија Данас и новинарско "Златно перо" за 2006, Милан Мића Пашић, преминуо је изненада, у 61. години живота. Врцави враг са пенкалом у руци увек спремним да опали, био је 24 сата кадар да одлети на терен као да је најмлађи у редакцији. Јер, тако то раде прави новинари. Они вести не пишу, већ их стварају и њихови су вазда будни сведоци.
Баш такав је био наш чика Мића. Иако је био "најмлађи" од свих, ово "чика" намерно остављамо како бисмо му поново дали прилику да нам са места на коме је сад, ласцивном римом ("пољубим вас посред..."), упути још један прекор да га не "чикамо".
Знао је да чува своје изворе и сараднике. Иако је готово свакога дана откривао неколико новинарских ексклузива, није "лајао" попут нас нестрпљивих пискарала. Јер, и после написане вести и ми новинари, али и наши саговорници, остајемо "само" људи који треба да се друже. У кафани, на пример, уз хладно, знојаво пиво.
Баш зато је и био први у већини најважнијих вести везаних за ФК Црвена звезда, коју је са страшћу пратио и чији је био један од најбољих и највернијих хроничара. Знао је врцави враг први у Југи да ће Драган Стојковић Пикси да одлети за Марсеј (наравно, у пратњи јединог новинара из Србије - господина Пашића), да ће Зенга да преузме црвено-беле, али и недавно да ће Миодраг Гроф Божовић сести на клупу београдског фудбалског великана. Све то је Србија могла прво да прочита из његових текстова, а тек потом и из других извора.
Баш зато што је пре свега био човек, а не "лајавац" са пенкалом у руци, Божовић је Мићи дао први интервју за српске медије. И то у тренутку када се стратег Звезде "зарекао" на медијску ћутњу. То је уједно био и последњи интервју Милана Пашића са тренерима београдских "црвено-белих". А, много њих је испратио Мића током 40-ак година каријере - од првог до последњег тренутка у Љутице Богдана 1а, адреси која је слободно могла да стоји у његовој личној карти као место сталног пребивалишта.
Прочитајмо још једном његову причу са Миодрагом Божовићем. Ради уживања и сећања. А, ми новинари и ради добре, најбоље новинарске школе.
Нека ти је вечна слава врцави враже, воле те твоји робови новинарства из свих српских редакција. Ми смо у "библиотеци", читамо пиво, а ти сврати! Добро знај...
Дочекан је у Црвеној звезди као месија, спасилац, неко ко ће да врати посрнулог гиганта на некадашњи славни пут! Миодраг Божовић, којем надимак Гроф и те како лепо стоји, после више покушаја стигао је летос на Маракану по други пут. Други долазак био је и у другој улози. Некадашњи штопер сео је на ужарену клупу најтрофејнијег српског клуба у тренуцима кад је Звезда на старту сезоне имала планове да освоји титулу и у Европи прође колико је то могуће даље. На жалост, ту је испала у 1. колу, али и првенство је кренуло траљаво.
Прекратке припреме, тим који није формиран, са двојицом новајлија, неспремних и запуштених, и први ривал у Европи Каират. Звезда је глатко побеђена у две утакмице, а одмах потом почеле су сумње и у Грофа и тим који води.
- Нисмо тад имали тим кадар да се супротстави Каирату – каже Божовић у ексклузивном разговору за SrbijaDanas.com и наставља:
- Они су показали да су јака екипа, која ја за мало ушла у групну фазу Лиге Европе. Изгубили су од Бордоа 1:0 у гостима и победили га 2:1 код куће. Сад би била друга песма, са овим тимом и спремношћу играча.
- Био сам слободан, нисам имао посао кад ме је Звезда звала. То је уједно била прилика да испуним давнашњу жељу да водим мој вољени клуб. Ето, жеља ми се испунила пре него што сам очекивао. Тренирао сам велике руске клубове, Локомотиву и Динамо, чији је буџет око 120-130 милиоан евра, али Звезда је највећи клуб у којем сам играо и тренирао га. Ту нема дилеме.
- Не кајем се, зашто бих се кајао. Лепо је бити први на табели испред Партизана, али не свиђа ми се еуфорија која је захватила звездаше. Не знам да ли људи разумеју овај систем такмичења. Девет бодова није девет, него пет кад се одузме половина на полусезони. Има још много утакмица и ништа није решено. Не свиђа ми се што су нас већ прогласили првацима, а до тога има још много мечева и мног муке да се стигне. Ипак садашња ситуација је добра, јер лепше је да те јуре, него да ти јуриш ривале.
- Највише сам тражио Уга Вијеиру и Мичела Доналда. Њих сам познавао из Русије и знао да је реч о добрим играчима.
- Тачно је, али надам се да неће доћи до моје интервенције, јер клуб ће редовно да испуњава своје обавезе према играчима.
- За Срнића смо сви из спортског сектора били заслужни. Мислим ту на спортског директора Блажа Раосављевића и, наравно генералног директора Звездана Терзића. Срнић је Звездино дете, веома је тактички обучен, играч је какав нам је требао, да да неку нову, свежу крв. У дербију је одрадио велики задатак у дефанзиви, није дао гол, али је за екипу одрадио лавовски посао. Захвалан сам председнику Чукаричког, који нам је изашао у сусрет и пустио Срнића код нас.
- Бруно Матос због повреде није имао прилику да се докаже, а верујем да је добар играч и да ће то доказати. Идан Веред је дошао и одиграо мечеве против Каирата солидно, али је био неспреман, без тренинга, па се касније повредио. Убеђен сам да ће и он да покаже да може да конкурише за Звездин дрес.
- Плавшића ми је препоручио Терзић. Пратили смо његове игре и схватили да требамо да га ангажујемо и да има перспективу. Међутим, он је већ после прве утакмице показао де је појачање.
- Углавном смо довели све што смо хтели.
- Нисмо га хтели.
- Имамо ми и боље играче од њега. А и он је изјављивао како неће у Звезду ни у Партизан. Играч који не жели да дође у Звезду, не треба ни да долази.
- Са Блажом Раосављевићем, спортским директором, Звезданом Терзићем и председником Мијаиловићем. Ти људи су остали уз клуб и после оставки.
- Ја сам присталица офанзивног фудбала. Од много тренера и земаља у којима сам играо и тренирао, научио сам по нешто. Ипак, највише сам присталица холандске школе. Тако радим тренинге, али не придржавам се тога 100 одсто, као пијан плота. Има ту и мало комбинација од других школа и нечег прилагођеног нашим играчима и приликама.
- Колико ја желим о томе да причам и треба да се изјашњавам, није ми јасна само брзина. Зашто се није сачекало до децембра кад се заврши полусезона, па да ми на миру одемо на одмор, а тад да се изабере нова управа. Овако, све може негативно да се одрази на резултате клуба и атмосферу.
- Неки играчи попут Срнића и Плавшића нису одиграли две-три утакмице са тимом. Мислим да ће ова екипа још много да напредује. Има простора за то.
- За четири дана играч не може ништа да изгуби. Може само да се освежи, напуни батерије и дође оран на наставак припрема и утакмица. Тако сам радио и у Русији. Сећам се да је Мурињо, једном кад је водио Интер, видео да му Дејан Станковић делује исцрпљено, депримирано. Позвао га је и рекао му да узме породицу и отпутује негде пет дана. По повратку га је после једног тренинга уврстио у тим, а овај му био најбољи на терену.
- Без дилеме Драгана Џајића. Много ме је смирио пред дерби, кад је дошао и рекао ми: "Било би добро да добијемо због тебе, навијача, клуба. Али, ни реми не би био лош." А, на дан утакмице ме је охрабрио речима: "Немој да се секираш, имам добар осећај, добићемо дерби!" Тад ми ја пао камен са срца и мирно сам сачекао утакмицу.
МИЛАН МИЋА ПАШИЋ (1956 - 2016)
Прочитајте на ОВОМ линку како је Гроф Милану Пашићу на духовит начин објаснио како су супруга Холанђанка и он дали имена синовима. Наш уредник је неизмерно волео жене, те су он и Божовић и ту нашли заједничку тему - погледајте ОВДЕ њихову причу о томе како су све даме лепе, али да постоје неке које су тренеру Звезде најлепше.