NJEGOVI TEKSTOVI ĆE SE PAMTITI: Poslednji intervju Miće Pašića sa trenerom Crvene zvezde

Urednik sportske rubrike portala Srbija Danas i novinarsko "Zlatno pero" za 2006, Milan Mića Pašić, preminuo je iznenada, u 61. godini života. Vrcavi vrag sa penkalom u ruci uvek spremnim da opali, bio je 24 sata kadar da odleti na teren kao da je najmlađi u redakciji. Jer, tako to rade pravi novinari. Oni vesti ne pišu, već ih stvaraju i njihovi su vazda budni svedoci.

Baš takav je bio naš čika Mića. Iako je bio "najmlađi" od svih, ovo "čika" namerno ostavljamo kako bismo mu ponovo dali priliku da nam sa mesta na kome je sad, lascivnom rimom  ("poljubim vas posred..."), uputi još jedan prekor da ga ne "čikamo".

Znao je da čuva svoje izvore i saradnike. Iako je gotovo svakoga dana otkrivao nekoliko novinarskih ekskluziva, nije "lajao"  poput nas nestrpljivih piskarala. Jer, i posle napisane vesti i mi novinari, ali i naši sagovornici, ostajemo "samo" ljudi koji treba da se druže. U kafani, na primer, uz hladno, znojavo pivo.

Baš zato je i bio prvi u većini najvažnijih vesti vezanih za FK Crvena zvezda, koju je sa strašću pratio i čiji je bio jedan od najboljih i najvernijih hroničara. Znao je vrcavi vrag prvi u Jugi da će Dragan Stojković Piksi da odleti za Marsej (naravno, u pratnji jedinog novinara iz Srbije - gospodina Pašića), da će Zenga da preuzme crveno-bele, ali i nedavno da će Miodrag Grof Božović sesti na klupu beogradskog fudbalskog velikana. Sve to je Srbija mogla prvo da pročita iz njegovih tekstova, a tek potom i iz drugih izvora.

Baš zato što je pre svega bio čovek, a ne "lajavac" sa penkalom u ruci, Božović je Mići dao prvi intervju za srpske medije. I to u trenutku kada se strateg Zvezde "zarekao" na medijsku ćutnju. To je ujedno bio i poslednji intervju Milana Pašića sa trenerima beogradskih "crveno-belih". A, mnogo njih je ispratio Mića tokom 40-ak godina karijere - od prvog do poslednjeg trenutka u Ljutice Bogdana 1a, adresi koja je slobodno mogla da stoji u njegovoj ličnoj karti kao mesto stalnog prebivališta.

Pročitajmo još jednom njegovu priču sa Miodragom Božovićem. Radi uživanja i sećanja. A, mi novinari i radi dobre, najbolje novinarske škole.

Neka ti je večna slava vrcavi vraže, vole te tvoji robovi novinarstva iz svih srpskih redakcija. Mi smo u "biblioteci", čitamo pivo, a ti svrati! Dobro znaj...

 

Dočekan je u Crvenoj zvezdi kao mesija, spasilac, neko ko će da vrati posrnulog giganta na nekadašnji slavni put! Miodrag Božović, kojem nadimak Grof i te kako lepo stoji, posle više pokušaja stigao je letos na Marakanu po drugi put. Drugi dolazak bio je i u drugoj ulozi. Nekadašnji štoper seo je na užarenu klupu najtrofejnijeg srpskog kluba u trenucima kad je Zvezda na startu sezone imala planove da osvoji titulu i u Evropi prođe koliko je to moguće dalje. Na žalost, tu je ispala u 1. kolu, ali i prvenstvo je krenulo traljavo.

Prekratke pripreme, tim koji nije formiran, sa dvojicom novajlija, nespremnih i zapuštenih, i prvi rival u Evropi Kairat. Zvezda je glatko pobeđena u dve utakmice, a odmah potom počele su sumnje i u Grofa i tim koji vodi.

- Nismo tad imali tim kadar da se suprotstavi Kairatu – kaže Božović u ekskluzivnom razgovoru za SrbijaDanas.com i nastavlja:

- Oni su pokazali da su jaka ekipa, koja ja za malo ušla u grupnu fazu Lige Evrope. Izgubili su od Bordoa 1:0 u gostima i pobedili ga 2:1 kod kuće. Sad bi bila druga pesma, sa ovim timom i spremnošću igrača.

- Bio sam slobodan, nisam imao posao kad me je Zvezda zvala. To je ujedno bila prilika da ispunim davnašnju želju da vodim moj voljeni klub. Eto, želja mi se ispunila pre nego što sam očekivao. Trenirao sam velike ruske klubove, Lokomotivu i Dinamo, čiji je budžet oko 120-130 milioan evra, ali Zvezda je najveći klub u kojem sam igrao i trenirao ga. Tu nema dileme.

- Ne kajem se, zašto bih se kajao. Lepo je biti prvi na tabeli ispred Partizana, ali ne sviđa mi se euforija koja je zahvatila zvezdaše. Ne znam da li ljudi razumeju ovaj sistem takmičenja. Devet bodova nije devet, nego pet kad se oduzme polovina na polusezoni. Ima još mnogo utakmica i ništa nije rešeno. Ne sviđa mi se što su nas već proglasili prvacima, a do toga ima još mnogo mečeva i mnog muke da se stigne. Ipak sadašnja situacija je dobra, jer lepše je da te jure, nego da ti juriš rivale.

- Najviše sam tražio Uga Vijeiru i Mičela Donalda. Njih sam poznavao iz Rusije i znao da je reč o dobrim igračima.

- Tačno je, ali nadam se da neće doći do moje intervencije, jer klub će redovno da ispunjava svoje obaveze prema igračima.

- Za Srnića smo svi iz sportskog sektora bili zaslužni. Mislim tu na sportskog direktora Blaža Raosavljevića i, naravno generalnog direktora Zvezdana Terzića. Srnić je Zvezdino dete, veoma je taktički obučen, igrač je kakav nam je trebao, da da neku novu, svežu krv. U derbiju je odradio veliki zadatak u defanzivi, nije dao gol, ali je za ekipu odradio lavovski posao. Zahvalan sam predsedniku Čukaričkog, koji nam je izašao u susret i pustio Srnića kod nas.

- Bruno Matos zbog povrede nije imao priliku da se dokaže, a verujem da je dobar igrač i da će to dokazati. Idan Vered je došao i odigrao mečeve protiv Kairata solidno, ali je bio nespreman, bez treninga, pa se kasnije povredio. Ubeđen sam da će i on da pokaže da može da konkuriše za Zvezdin dres.

- Plavšića mi je preporučio Terzić. Pratili smo njegove igre i shvatili da trebamo da ga angažujemo i da ima perspektivu. Međutim, on je već posle prve utakmice pokazao de je pojačanje.

- Uglavnom smo doveli sve što smo hteli.

- Nismo ga hteli.

- Imamo mi i bolje igrače od njega. A i on je izjavljivao kako neće u Zvezdu ni u Partizan. Igrač koji ne želi da dođe u Zvezdu, ne treba ni da dolazi.

- Sa Blažom Raosavljevićem, sportskim direktorom, Zvezdanom Terzićem i predsednikom Mijailovićem. Ti ljudi su ostali uz klub i posle ostavki.

- Ja sam pristalica ofanzivnog fudbala. Od mnogo trenera i zemalja u kojima sam igrao i trenirao, naučio sam po nešto. Ipak, najviše sam pristalica holandske škole. Tako radim treninge, ali ne pridržavam se toga 100 odsto, kao pijan plota. Ima tu i malo kombinacija od drugih škola i nečeg prilagođenog našim igračima i prilikama.

- Koliko ja želim o tome da pričam i treba da se izjašnjavam, nije mi jasna samo brzina. Zašto se nije sačekalo do decembra kad se završi polusezona, pa da mi na miru odemo na odmor, a tad da se izabere nova uprava. Ovako, sve može negativno da se odrazi na rezultate kluba i atmosferu.

- Neki igrači poput Srnića i Plavšića nisu odigrali dve-tri utakmice sa timom. Mislim da će ova ekipa još mnogo da napreduje. Ima prostora za to.

- Za četiri dana igrač ne može ništa da izgubi. Može samo da se osveži, napuni baterije i dođe oran na nastavak priprema i utakmica. Tako sam radio i u Rusiji. Sećam se da je Murinjo, jednom kad je vodio Inter, video da mu Dejan Stanković deluje iscrpljeno, deprimirano. Pozvao ga je i rekao mu da uzme porodicu i otputuje negde pet dana. Po povratku ga je posle jednog treninga uvrstio u tim, a ovaj mu bio najbolji na terenu.

- Bez dileme Dragana Džajića. Mnogo me je smirio pred derbi, kad je došao i rekao mi: "Bilo bi dobro da dobijemo zbog tebe, navijača, kluba. Ali, ni remi ne bi bio loš." A, na dan utakmice me je ohrabrio rečima: "Nemoj da se sekiraš, imam dobar osećaj, dobićemo derbi!" Tad mi ja pao kamen sa srca i mirno sam sačekao utakmicu.

MILAN MIĆA PAŠIĆ (1956 - 2016)

 

Pročitajte na OVOM linku kako je Grof Milanu Pašiću na duhovit način objasnio kako su supruga Holanđanka i on dali imena sinovima. Naš urednik je neizmerno voleo žene, te su on i Božović i tu našli zajedničku temu - pogledajte OVDE njihovu priču o tome kako su sve dame lepe, ali da postoje neke koje su treneru Zvezde najlepše.