Ускоро нове београдске општине
Децентрализација Београда подразумевала би враћање надлежности општинама, као и формирање нових локалних управа.
То би могле да буду: Калуђерица, Дунавски венац, Батајница и Авалски венац.
Да би се поред постојећих 17 градских општина формирале нове потребан је сет нових закона, као и измена статута Града Београда.
Из Скупштине града најављено је да ће предузети прве кораке ка промени Статута града, а да ће се тражити и мишљење грађана и стручне јавности кроз јавне расправе. Коначну реч имаће Скупштина града.
У Београду већ постоји 17 градских општина: Чукарица, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац, Стари град, Вождовац, Врачар, Земун, Звездара, Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин.
Идеје о формирању нових општина појавиле су се пре петнаестак година, а међу првима ју је погурао Сурчин који је после многобројних петиција у новембру 2003. године добио овај статус.
Поред Калуђерице, Дунавског венца, Батајнице и Авалског венца, жеља за формирањем градске општине јавила се и у Миријеву, Бежанијској коси и Посавском венцу који обухвата Железник, Рушањ, Сремчицу, Велику Моштаницу, Умку, Остружницу и Макиш.
Као што има заговорника ове идеје, тако има и опонената. Противници даљег распарчавања Београда наводе да у време кризе и штедње није пожељно повећавати ионако прекобројну бирократију, као и да се документи могу издавати и у локалним испоставама у којима ради неколико особа.
До 1972. године, Батајница је била село у Срему, а њен развој почиње припајањем Београду јер у њу стиже велики број досељеника из целе СФРЈ. На овој територији, за коју многи историчари тврде да је некада била насеље у бронзаном добу, по последњем попису живи око 48.000 становника.
Највеће дивље насеље у Европи, Калуђерица, 1948. године имала је само 934 житеља. Досељеници су подизали куће без плана и дозвола и постали познати као највеће дивље насеље које по последњем попису има 26.904 становника.
Неке од надлежности градске општине су:
- да доноси одлуку о организацији и раду органа градске општине, буџет и завршни рачун;
- може да образује месну заједницу, по прибављеном мишљењу грађана, у складу са одлуком скупштине градске општине о начину образовања, пословима и начину финансирања послова месне заједнице;
- даје мишљење на урбанистичке планове који се доносе за њено подручје и на регионални просторни план Града;
- стара се о развоју угоститељства, занатства, туризма и трговине на свом подручју;
- извршава прописе и опште акте Града и градске општине.
