"ОЖИЉАК ЋУ НОСИТИ ЗАУВЕК": Враћао се из школе не слутећи ништа, кад...

ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?

СВАКИ РОДИТЕЉ ЋЕ ВАМ РЕЋИ да не постоји ништа вредније од сопственог детета. Чувамо га као очи у глави, одвајамо од уста због њега, одгајамо га да постане човек. А онда га пошаљемо у школу и тамо га нечије туђе дете злоставља. Најгоре од свега је што најчешће ми то последњи сазнамо. Наш дечак или девојчица долазе из школе уплашени и безвољни, без џепарца и са масницама.

ХАЈДЕ ДА СПРЕЧИМО да се деца међусобно малтретирају, да схвате да насиље никад није решење и да се не деле на жртве и насилнике. Портал SrbijaDanas.com је покренуо акцију за превенцију вршњачког насиља, јер оно итекако постоји и треба причати о њему, пре него што трагични случајеви почну да испуњавају новинске ступце. Научимо децу да поштују друге, јер сва та деца ће сутра бити људи. Какви – то зависи од нас.

"Био сам дебељуца, и звали су ме Сисоје...", почиње своју потресну исповест, сада петнаестогодишњи дечак, Д. И. који је ове године кренуо у први разред једне београдске гимназије.

Дечак је одлучио да проговори после трогодишњег малтретирања и подели са нама своје потресно искуство које му је заувек обележило детињство, а може се засигурно и рећи - читав живот.

Друштво из школе увек је било расположено да му због килаже приређује прави пакао, а предњачио је М.Н., означен као "главна фаца" у школи.

"Он је стално носио тексас јакну са сликом мотора на леђима. Некада сам се плашио више те јакне него њега самог. Једном се један шестак усудио да се насмеје тој јакни и добио је због тога песницу у лице", прича овај дечак.

ОЗНАЧЕН

Д. И. се једног дана враћао из школе, када је иза себе чуо групицу дечака из одељења, на челу са М.Н..

Упорно су га дозивали "Сисо, сисоје, сисати, ајде стани ако смеш!".

"Одлучио сам да не реагујем на њихове провокације, само сам наставио даље ка кући, што их је јако разљутило. Пришли су ми, унели се у лице и почели да ме гуркају. У једном тренутку Милош је извадио шестар из свог ранца. Кренуо је да ме боцка њиме, док су ме друга двојица држала. "Шта ти замишљаш да си? Да си много паметан? Како си се усудио да ми не помогнеш на математици?", урлао је М. алудирајући на контролни који су радили тог дана.

У једном тренутку задигао ми је мајицу и кренули су да се ваљају од смеха.

Пакао на часовима физичког

Посебно тешко падали су му часови физичког, на којима је морао да трчи, ради вежбе, а све то у кратком шорцу и мајици. "Сваки час физичког представљао је за мене праву ноћну мору. Једва да сам могао да потрчим, а био сам и највиши у врсти, па ми је било тешко да будем неприметан. Тада нисам могао ни у ком случају да избегнем малтретирање".

"Сисо сисата, сисоје", вриштали су од смеха, док је Милош настављао да ме боцка. Онда ме је јаче убо шестаром и кренуо да повлачи линије. Болело је и кренуо сам да се опирем колико сам могао, али што сам се више померао - јаче је притискао. На крају кад је завршио, после десет, двадесет секунди пакла и бола, пустили су ме и побегли. Чинило ми се као вечност."

Д. И. је тада погледао свој стомак, који га је, како каже, болео и пулсирао, а на њему је писало црвеним, закрвављеним словима "Сиса". 

ОЖИЉАК ОСТАЈЕ

"Нисам више могао да задржим сузе. Потрчао сам ка кући што сам брже могао. Испричао сам све родитељима. Они су причали са његовим родитељима, али су они сматрали да је то била "обична, дечја туча и кошкање". М.Н. се срећом после тога одселио а остали су престали са прозивкама, а неки су чак били и фини према мени."

Милош ипак, после скоро три године и даље сваки пут призове болно сећање када погледа у свој стомак. Остао му је чак и беличаст, једва видљив, мали ожиљак у облику слова "с".

"Обележен сам за читав живот. Знам да ће ожиљак у потпуности избледети, али ја ћу га увек видети. Оно што сам доживео тог дана, па и свих претходних година, не може тек тако да избледи и да се заборави", завршава своју исповест наш саговорник.

#DrugNijeMeta      ШЕРУЈ ДАЉЕ!      #StopVršnjačkomNasilju      ШЕРУЈ ДАЉЕ!