Одузети стан јефтинији и до 70 одсто

До овакве некретнине може се доћи путем директне нагодбе са хипотекарским повериоцем, односно банком која је активирала хипотеку или посредством јавне лицитације.

Доста зависи од атрактивности некретнине, па тако постоји могућност да путем јавног надметања крајња цена буде и већа од оглашене, али само ако се за њу интересује и надмеће више купаца. Уколико се појави само један купац, што је чест случај, стан може да буде његов по цени која је и за 70 одсто нижа од почетне уколико је у питању други покушај продаје.

Приликом првог покушаја продаје почетна цена некретнине је 40 одсто нижа од тржишно процењене, пише ''Блиц''.

''На овим аукцијама може да се нађе доста повољних некретнина, али је мало заинтересованих за куповину. Има људи који не желе да купе стан који је некоме одузет. Чињеница је да су на лицитацијама поједини станови знатно јефтинији него на тржишту'', каже Томислав Секулић из агенције за промет некретнина ''Проперти Европа''.

Страх од сукоба са бившим власницима

Потенцијални купци о продаји могу да се информишу само на сајтовима банака, а многи се плаше могућих сукоба са бившим власницима од којих је стан одузет. Секулић напомиње да такви страхови не би требало да постоје, јер су купци оваквих станова правно апсолутно заштићени.

''Ti станови не би могли да буду дати као обезбеђење банци да нису укњижени и документационо чисти. Тако да са те стране не би требало да буде бојазни за оне који намеравају да такав стан купе'', објашњава Секулић.

Број потенцијалних купаца додатно ограничава и чињеница да за овакву врсту куповине банке не нуде финансирање кроз кредит.

На сајтовима банака, поред огласа за продају индивидуалних станова, у понуди су и зграде у оквиру којих има већи избор некретнина - станова и локала. Разлог оваквих понуда је најчешће неуспели пројекат финансирања у коме инвеститор није успео да распрода станове у предвиђеном року, па их је банка преузела и продаје их.

Лоша реклама

Банкарима ова тема није омиљена, углавном о заплени имовине не желе да причају. Најчешће зато што сматрају да им је то лоша реклама. Ипак,  истичу да су најмање заинтересовани да на овај начин измирују потраживања, јер им је процес активирања хипотеке скуп и дуготрајан, а чињеница да улазе у конфликт са клијентом квари слику пословања - али понекад немају избора.

''Сваки пети зајам у Србији је ненаплатив. Код предузећа је још алармантије - сваки трећи кредит је проблематичан, а криза свакодневно ствара нове дужнике. Банке су и раније највише волела хипотеке на некретнине, али како тржиште стагнира, све се чешће опредељују за покретне ствари. Проблем је и што станови не могу да се продају по цени по којој су купљени'', кажу у једној банци.