Нова црква испод Храма Светог Саве

Храм Светог Саве у Београду убраја се међу највеће хришћанске цркве на свету. Испод те импозантне грађевине коначне обрисе полако добија и подземна црква Светог Кнеза Лазара. Идеја је зачета пре 120 година, на којој се и даље ради. Храм Светог Саве, посвећен првом српском архиепископу, користи се за богослужење, иако фини радови нису завршени. Али, испод храма налази се још једна црква, која би требало да буде први завршени део богомоље.

"Крипта је постојала и у пројекту Александра Дерока и Богдана Несторовића. Међутим, постојала је у две етаже. То је било преамбициозно пре Другог светског рата, тако да је крипта препројектована са истим садржајима, али на једној подземној етажи", изјавио је Војислав Миловановић, протонеимар тог храма.

Упркос поједностављеном пројекту, подухват градње није био лак. Подземна црква заузимаће површину од приближно 1.800 квадратних метара.

Земни остаци српских патријарха

А управо сахрањивање патријарха, као наследника Светог Саве на челу Српске православне цркве, у још недовршеном делу чини крипту најважнијим простором гробне цркве, кажу у храму. Православни верници у Србији воле да пореде храм Светог Саве са храмом Христа Спаситеља у Москви, две цркве које по величини деле прво и друго место у православном свету.

Тек за 40 година

"Све што је у грађевинском делу градње храма Св. Саве, све је то било занимљиво за грађевинарство, за историју, међутим, то се више неће видети, видеће се само оно што је на површини, а то ће бити мозаик", говори Миловановић.

"Колико смо ми истраживали и сазнали, није нам познато да је и у једном храму изведена тако велика количина мозаика, као у овом православном храму. Нисмо сигурни и тешко је доћи до података, на пример, колики је мозаик у катедрали Светог Петра у Риму. Њега тамо има пуно, али тамо има много више камена него мозаика", рекла је Дубравка Пауча Матовић, одговорна пројектантица храма.

(ал jazzera)