Nova crkva ispod Hrama Svetog Save

Hram svetog Save (Karađorđev park) / Izvor: Profimedia

Hram Svetog Save u Beogradu ubraja se među najveće hrišćanske crkve na svetu. Ispod te impozantne građevine konačne obrise polako dobija i podzemna crkva Svetog Kneza Lazara. Ideja je začeta pre 120 godina, na kojoj se i dalje radi. Hram Svetog Save, posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, koristi se za bogosluženje, iako fini radovi nisu završeni. Ali, ispod hrama nalazi se još jedna crkva, koja bi trebalo da bude prvi završeni deo bogomolje.

"Kripta je postojala i u projektu Aleksandra Deroka i Bogdana Nestorovića. Međutim, postojala je u dve etaže. To je bilo preambiciozno pre Drugog svetskog rata, tako da je kripta preprojektovana sa istim sadržajima, ali na jednoj podzemnoj etaži", izjavio je Vojislav Milovanović, protoneimar tog hrama.

Uprkos pojednostavljenom projektu, poduhvat gradnje nije bio lak. Podzemna crkva zauzimaće površinu od približno 1.800 kvadratnih metara.

Zemni ostaci srpskih patrijarha

"Trenutno hodam na sedam metara ispod zemlje. Iznad mene je hram Svetog Save, a iz ovog prostora je, da bi bila napravljena zagrobna crkva Svetog Kneza Lazara, izneseno 17.500 kubika zemlje. Ovaj prostor će biti korišćen i za koncerte duhovne muzike, ali i bogosluženja. Između ostalog, ovo je i kripta u koju će biti pohranjivani zemni ostaci srpskih patrijarha", navodi Al Jazzera Balkan.

A upravo sahranjivanje patrijarha, kao naslednika Svetog Save na čelu Srpske pravoslavne crkve, u još nedovršenom delu čini kriptu najvažnijim prostorom grobne crkve, kažu u hramu. Pravoslavni vernici u Srbiji vole da porede hram Svetog Save sa hramom Hrista Spasitelja u Moskvi, dve crkve koje po veličini dele prvo i drugo mesto u pravoslavnom svetu.

"Prostor kripte je isto tako dobro uređen u hramu Hrista Spasitelja i neke obrise imamo u odnosu na hram Hrista Spasa, ali i veliki hram svakako u tom srpsko-vizantijskom stilu kojim je građen, on će imati neke obrise koje je imao pre svega hram Svete Sofije u Carigradu, a onda i hram Hrista spasitelja u Moskvi i, naravno, mnogi drugi hramovi", kaže Radivoje Panić, starešina hrama.

Tek za 40 godina

"Sve što je u građevinskom delu gradnje hrama Sv. Save, sve je to bilo zanimljivo za građevinarstvo, za istoriju, međutim, to se više neće videti, videće se samo ono što je na površini, a to će biti mozaik", govori Milovanović.

"Koliko smo mi istraživali i saznali, nije nam poznato da je i u jednom hramu izvedena tako velika količina mozaika, kao u ovom pravoslavnom hramu. Nismo sigurni i teško je doći do podataka, na primer, koliki je mozaik u katedrali Svetog Petra u Rimu. Njega tamo ima puno, ali tamo ima mnogo više kamena nego mozaika", rekla je Dubravka Pauča Matović, odgovorna projektantica hrama.

(al jazzera)