(ИНФОГРАФИК) ОТКРИЋА КОЈА СУ ПРОМЕНИЛА ЛИЦЕ СВЕТА: Ово су највећи проналасци древне Кине
Четири највећа проналаска древне Кине су: компас, барут, папир и штампање.
Енглески филозоф сер Францис Бакон написао је: "Штампање, барут и компас: ова три проналаска су изменила лице света, као и стање ствари у свету: први у литератури, други у ратним вештинама, а трећи у навигацији. Ова открића су пратиле небројене промене, толике да нема царства, секте или звезде која је имала већу снагу и више утицала на дешавања него ова механичка открића."
Први су пронађени папир и штампање, а постоје забелешке да је штампарство постојало још у време династије Танг, а најстарији преживели примерци штампања на тканини датирају од пре 220 година.
Кинези су пронашли шпагете
Кинези су били први који су пили чај и који су пронашли справу за сецкање листова чаја. Историја коришћења штапића за јело, као једно од важних елемената обедовања дуга је 3.000 година. Мало је позната чињеница да нису Италијани пронашли шпагете, већ да су их Кинези јели више хиљада година пре Италијана.
Не зна се ко је изумео компас али први који су употребили магнетску иглу за показивање смера били су Кинези. Ду Халде у делу Генерал History оф China у ком описује догађаје за време владавине цара Хоанг Тиа описује колица с великом иглом која је показивала 4 главне стране света којом су се царски војници оријентисали и победили непријатеља. Справа се звала "чин-нан" а тако Кинези и данас зову бродски компас.
По неким списима кинески бродови већ у ИВ веку долазили су у индијске и источноафричке луке опремљени компасима. Магнетна игла је око 1000. године била позната и у Норвешкој.
Папир је измислио Кај Лун, дворјанин кинеског цара Ву Дија. Производили су га од бамбуса, лубја и крпа размочених у води. Они су током 700 година држали у тајности начин производње хартије, све док муслимани за њу нису сазнали од једног од заробљених Кинеза након битке код Таласа 751. Као сировину, Кинези су користили кору дуда или бамбус.
До 300.године Ге Хонг, алхемичар династије Јин, забележио је хемијску реакцију насталу загревањем мешавине шалитре, смоле, боре и угља, тако да се тај период званично узима за време проналаска барута.
