Језива загонетка Јадрана: Зашто је велика бела ајкула усмртила чак 15 људи у Хрватској, а у Црној Гори само једног?

Ајкуле у Јадрану деценијама изазивају страх, али бројке показују да је реч о изузетно ретким случајевима. Према подацима из Глобал Схарк Attack Филе-а, у Хрватској је забележено 35 инцидената са ајкулама, док Црна Гора, након брисања дуплираног и сумњивог случаја из 1987. године, има два забележена случаја.

Разлика делује велика, посебно јер се Црна Гора географски налази на источној обали Јадрана и делује као природна морска рута према Хрватској. Ипак, одговор није у простој линији кретања ајкуле, већ у комбинацији дужине обале, броја острва, историјских зона риболова, присуства туне и већег броја људи у води.

Шта каже евиденција: Хрватска 35, Црна Гора 2

Према агрегираним подацима које објављује Схарк Дата Лаб на основу Глобал Схарк Attack Филе-а, Хрватска има 35 забележених инцидената у периоду од 1872. до 2012. године. Од тога је 15 случајева означено као фатално, а најчешће помињана врста у евидентираним нападима јесте велика бела ајкула.

Код Црне Горе, после уклањања спорног случаја из 1987. године који се практично преклапа са причом о Стевици Томашевићу из 1955. године, остају два случаја. Први је из 1914. године, између Светог Стефана и Будве, када је ајкула угризла весло и крму рибарског чамца, без повређених, што наводи Схарк Дата Лаб у запису о инциденту код Будве. Други је трагични случај из 1955. године, када је код Могрена страдао студент Стеван Стевица Томашевић чиј ује причу истражио и доказао портал Србија Данас у серијалу текстова 1, 2, 3 ,4.

Хрватска има много већи "простор контакта" између људи и ајкула

Први разлог је географија. Хрватска нема само дужу обалу, већ и изузетно разуђен архипелаг. Према подацима енциклопедијског портала Цроатиа.еу, дуж хрватске обале налази се 78 острва, 524 острвца и 642 хриди и гребена. То значи много више увала, канала, плићака, риболовних зона и места где се људи купају, роне или лове рибу.

Кључ је у Кварнеру, Истри и старим туноловним зонама

Најважнији траг води ка северном и средњем Јадрану, посебно ка Кварнеру и Истри. У научном раду Алесандра де Мадалене, објављеном у часопису Annales, у анализи присуства велике беле ајкуле у северном и средњем Јадрану, наводи се да је велики број записа о великој белој ајкули везан управо за хрватске воде, укључујући Кварнер, Сплит, Шибеник, Лошињ, Дубровник и Мљет.

Де Мадалена посебно истиче да „дуга хрватска обала, која се састоји од неколико острва, пролаза и малих залива, изгледа као погодна средина за ову врсту”.

То је важан детаљ, ајкуле не прате државне границе, већ храну и услове. Велика бела ајкула је у Јадрану историјски била везана за подручја где је било много туне. У истом научном раду наводи се да су туне биле међу омиљеним пленом велике беле ајкуле, а да су у том делу Јадрана некада постојали развијени комерцијални тунолови.

Зашто Црна Гора није имала више забележених напада?

Црна Гора јесте део истог мора, али није имала исти историјски "пакет ризика" као хрватски северни и средњи Јадран. Хрватска има дужу и разуђенију обалу, више острва, више старих рибарских зона и много више локација на којима су се кроз деценије преклапали купање, риболов, роњење и кретање крупних морских предатора.

Другим речима, није довољно да ајкула "прође" поред неке обале. Да би дошло до инцидента, мора да се поклопи више фактора: присуство велике врсте ајкуле, плен који је привлачи, човек у води, активност попут пливања или подводног риболова, као и околности које повећавају радозналост или реакцију животиње.

Глобал Схарк Attack Филе објашњава да људи нису природан плен ајкула и да до угриза најчешће долази из радозналости или одбране, а не зато што ајкуле циљано лове људе.

Управо зато поређење Хрватске и Црне Горе не треба читати као доказ да је Хрватска "опасна", већ као последицу тога што је Хрватска имала много већи историјски контакт између људи и морског екосистема у зонама у којима су велике ајкуле биле чешће бележене.

Више напада у Хрватској не значи већи ризик данас

Иако се обе државе налазе на источној обали Јадрана, доступни историјски и научни подаци указују да је већи број инцидената у Хрватској последица географских и еколошких фактора, а не нужно већег присуства ајкула данас.

• Много дужа и разуђенија обала – Хрватска располаже знатно већим обалним појасом са стотинама острва, канала, залива и пролаза где долази до контакта људи и морског света.
• Већи број острва и приобалних зона – бројна острва стварају сложен морски екосистем који је кроз историју представљао погодно станиште за велику белу ајкулу и друге крупне врсте.
• Историјски развијен тунолов – северни и средњи Јадран, посебно подручја Кварнера и Истре, вековима су били познати по богатим популацијама туне, која представља један од природних пленова велике беле ајкуле.
• Више људи у води кроз историју – већи број рибара, ронилаца, помораца и купача повећавао је вероватноћу сусрета човека и ајкуле.
• Највећи број историјских опажања велике беле ајкуле везан је за хрватске воде – научни радови бележе значајан број сусрета управо у областима Кварнера, Лошиња, Далмације и јужног Јадрана.
• Црна Гора има краћу обалу и мање ризичних зона – са око 293 километра обале и знатно мањим бројем острва, историјски је постојало мање ситуација у којима је могло доћи до контакта између људи и великих ајкула.
• Статистика обухвата више од једног века података – разлика између Хрватске и Црне Горе настајала је током више од 140 година евиденције, а не у савременом периоду.

Због свега наведеног, чињеница да је у Хрватској забележено више инцидената не значи да је данас опаснија за купаче. Напротив, стручњаци истичу да су напади ајкула у целом Јадранском мору изузетно ретки догађаји, а историјска статистика много више говори о географији, риболову и људској активности него о стварној опасности за туристе на плажама Хрватске и Црне Горе.