НА ФОТОГРАФИЈИ НИЈЕ ВЕШЕРАЈ, ВЕЋ ВАПАЈ МИГРАНАТА: Ово су њихове ЖЕЉЕ, а једна нас је ГАНУЛА (ФОТО)

Миграната има све више у центру Београда, и сви су и даље су у неверици – некад су имали скоро све, а данас - апсолутно ништа, сем голог живота који проводе у земљи за коју нису никад ни сањали да ће је видети, а камоли бити избеглице у њој.

Како било, наши људи имају велику емпатију према њима, па се неко досетио да одштампа поруке којима се даје на знање да су и мигранти људи као и сви други, па заслужују нека права у држави у којој су избегли.

Они нису криви за оно што им се десило, за њих је најбитније да су сачували свој живот И своју децу. Али, да би кренули даље, према њима се не сме лоше опходити, нити им забрањивати да пролазе кроз неке државе не би ли дошли до свог крајњег циља. Како порука каже – сити су рата, и право на пут је минимум који им треба обезбедити.

 Око њиховог места за перформанс биле су окачене на жици за веш платна са озбиљним порукама, што на српском, што на енглеском језику као што су: „НЕ ВИШЕ РАТА!“ „ПРАВО ЗА ПУТ“, „СВИМА ДОКУМЕНТА“, „НЕ МОЖЕТЕ НАС УЋУТКАТИ“, „НЕКА ЗАУВЕК НЕСТАНЕ ТЕРОР НАД МИГРАНТИМА!“, и оно што нас је посебно гануло: „НЕМОЈТЕ НАС ХАПСИТИ“.

Застор је велики, људи често морају да се провлаче испод порука да би прошли до друге стране станице. Овај призор никога не чуди, и сви људи који су пролазили овуда углавном се слажу да мигранти треба да имају одређена права, где год били.

Око станице шири се несносан мирис - јавни тоалети се изливају и праве општи хаос мигрантима, али и пролазницима. 

На трави - призор ништа бољи.  Смећа у изобиљу, свугде лете кесе, згужвани папири... На трави разапето око 20 шатора у којима спавају мигранти. Клупе препуне, људи спавају и по голом бетону, без ћебади.

Доста њих се жалило како уопште не спавају. Кажу да их преко дана уморе врућине, а ноћу не могу да заспу јер им је превише хладно. Само да стигну до Немачке - то им је углавном сан, мада неки иду у Аустрију, или Белгију.

Хумани Београђани

Један од брижних грађана био је и један дека који већ данима помаже мигрантима, кувајући им чај. Он је са новинарима нашег портала Србија Danas.com поделио приче које је чуо о мигрантима - каква је њихова ситуација, који су им планови.

"Некима дају папир на 72 сата, што је по закону, али ја сам видео и папире који су дати за 48х, па и за 24х, што није по закону. Плашим се само да не буду враћени, али трајаће ово још дуго колико видим. У најгорем случају они овде остану пар дана, иначе се врло кратко задржавају у Београду. Само они који немају паре су остали овде, а често се дешава да су и опљачкани, па не могу да се мрдну одавде", рекао је старији Београђанин.

"Ја не припадам ниједној организацији, дошао сам овде индивидуално. Дајем свој максимум, јер не могу више од тога. Када би сви дали макар нешто, било би другачије, можда се не би толико ни мучили. Имам снаге да скувам 200-300 литара чаја у току једне недеље. Делио сам им шерпе и лонце са пасуљем кад сам могао. Мада, најпотребнија им је одећа, видим да им је хладно увече. Треба да имамо на уму да је тај свет који је дошао изузетно издржљив. Знате, требало је прећи тај пут... Опет, има доброте код наших људи. У сваком тренутку видите понеког Београђанина који удели коју кесу хране избеглицама", рекао је наш саговорник.

Скромни дека чак није желео ни да се фотографише, журио је, јер како каже „мора да скува још једну туру чаја!“