Француска развија свој одговор на ХИМАРС: X-Fire прошао тестирања, Париз жели европску ракетну артиљерију
Француска одбрамбена индустрија направила је важан искорак у развоју сопственог система ракетне артиљерије великог домета. Нови копнени лансер X-Fire, који се у Паризу све чешће посматра као европска алтернатива америчком систему ХИМАРС, успешно је прошао прва испитивања гађања.
Како је саопштила компанија Thales, тестирања су завршена у мају 2026. године, чиме је отворен пут за даљи развој система који би требало да замени француске лансере ЛРУ и да Француској обезбеди већу независност у области прецизних удара на великим даљинама.
Француска тражи замену за застареле лансере
X-Fire је развијен у сарадњи компанија Thales и Софраме, а замишљен је као наследник француских вишеструких лансера ракета Lance-Roquettes Унитаирес, познатих као ЛРУ.
Ти системи су настали модернизацијом старијих ракетних лансера, али се све више сматрају недовољним за потребе савременог ратовања. Рат у Украјини показао је колико прецизна ракетна артиљерија може да промени ток операција, нарочито када се користи за гађање логистичких центара, командних места, складишта муниције и позадинских положаја противника.
Француска због тога не жели само нови лансер, већ комплетан систем за дубоке ударе, који би могао да функционише без ослањања на америчку муницију, дозволе и политичка ограничења.
X-Fire тестиран на шасији Зетрос
Прва борбена испитивања изведена су 20. маја, а том приликом коришћене су тренажне ракете X-Fum калибра 68 милиметара. Циљ тестирања није био приказ максималног домета, већ провера основне архитектуре система, рада лансера, управљања ватром и интеграције са возилом.
X-Fire је постављен на шасију 8x8 Мерцедес-Бенз Зетрос, која је већ позната француској војсци. То је важан детаљ јер олакшава одржавање, обуку посада, набавку резервних делова и употребу у реалним теренским условима.
Као и код америчког ХИМАРС-а, основна идеја је да систем брзо заузме положај, изврши паљбу и одмах се премести како би избегао противбатеријску ватру, извиђачке дронове и прецизне ударе противника.
Отпорност на електронско ратовање
Једна од кључних карактеристика француског концепта јесте отпорност на ометање навигације. Рат у Украјини показао је да се сателитски сигнал више не може узимати здраво за готово, јер системи као што су ГПС, Галилео или GLONASS могу бити ометани или заваравани у зони интензивног електронског ратовања.
Због тога X-Fire рачуна на напредна навигациона решења. Систем користи ТопСтар сателитско навођење, које је пројектовано да буде отпорније на ометање, као и аутономни модул TopAxyz, који омогућава ракети да задржи правац лета чак и када изгуби везу са сателитским сигналом.
То је посебно важно за муницију домета већег од 150 километара. Пројектил таквог типа не сме да зависи искључиво од спољног сигнала, већ мора да има сопствену инерцијалну подршку и способност да настави лет по задатој путањи.
Део програма ФЛП-Т
X-Fire је део ширег француског програма Frappe Лонгуе Портее Terrestre, познатог као ФЛП-Т. Циљ тог програма је развој копненог система за прецизне ударе великог домета, са ракетама које би могле да погађају циљеве удаљене више од 150 километара.
У оквиру истог програма већ постоји конкуренција међу француским компанијама. Конзорцијум Thales-ArianeGroup тестирао је балистичку муницију ФЛП-Т 150, док су МБДА и Сафран претходно извршили лансирање ракете THUNDART, која такође користи навигацију независну од ГПС сигнала.
То показује да Француска не развија само једно возило или један лансер, већ читав индустријски екосистем: платформу, систем управљања ватром, ракете, навигацију, логистику и будућу производњу.
Лансер за више врста муниције
X-Fire је замишљен као флексибилан систем, што значи да не би морао да буде везан само за једну врсту ракете или једног произвођача. У зависности од одлуке француске Генералне дирекције за наоружање, лансер би могао да користи различите типове муниције великог домета.
Такав приступ има велики значај за Француску, јер Паризу даје могућност да задржи конкуренцију међу домаћим произвођачима и избегне зависност од једног добављача.
У прелазном периоду систем би потенцијално могао да користи и одређену НАТО муницију, док француска решења не буду потпуно спремна за серијску производњу и увођење у оперативну употребу.
Зашто Француска не жели само да купи ХИМАРС?
Најважнији део ове приче није само технички, већ политички и индустријски. Француска не оспорава вредност америчког ХИМАРС-а. Напротив, искуство из Украјине показало је да је реч о врло ефикасном систему за прецизне ударе по дубини противничке територије.
Међутим, проблем за Париз је зависност од Вашингтона.
Америчко наоружање често долази са правилима која се односе на извоз, модернизацију, интеграцију, даљу продају и употребу. Прописи познати као ИТАР дају Сједињеним Америчким Државама значајну контролу над системима који садрже америчку технологију.
У пракси, куповина ХИМАРС-а не би значила само набавку оружја, већ и зависност од америчке муниције, америчких одобрења и америчког политичког оквира.
Америчка понуда и европска аутономија
Компанија Лоцкхеед Мартин понудила је Француској брзу испоруку система М142 ХИМАРС. На први поглед, то би било најједноставније решење: Париз би брзо добио проверено оружје, са познатом муницијом и већ потврђеном борбеном употребом.
Ипак, за Француску би такав потез могао да значи одустајање од европске ракетне артиљерије и учвршћивање америчке доминације у овој области.
Посебно је значајно то што су Сједињене Државе раније одбиле да одобре интеграцију ракета породице ГМЛРС на француске лансере. Из француске перспективе, то је додатно показало колико зависност од страног индустријског и правног система може да буде ограничавајућа.
Колико система Француска планира да набави?
Према досадашњим плановима, француска војска би у првој фази требало да набави 13 система који би заменили постојеће ЛРУ лансере. Касније би тај број могао да буде повећан на 26 лансера до 2030. године.
То није велики број у поређењу са артиљеријским капацитетима великих сила, али за Француску и европску одбрамбену индустрију има велики стратешки значај. Ако X-Fire и програм ФЛП-Т успеју, систем би могао да постане основа за ширу европску набавку, посебно међу државама које желе сопствене капацитете за ударе на великим даљинама без потпуне зависности од Сједињених Држава.
Рат у Украјини променио европске планове
Рат у Украјини јасно је показао да ракетна артиљерија дугог домета више није луксуз, већ један од кључних елемената савременог ратовања. Системи попут ХИМАРС-а показали су колико прецизни удари могу да поремете логистику, командовање и позадинске структуре противника.
Европске војске су из тога извукле важну поуку: многе од њих немају довољно сопствених дубинских ударних капацитета. Још већи проблем је то што се често ослањају на америчке компоненте, муницију и одобрења.
X-Fire зато није само нови француски војни пројекат, већ и део шире борбе за европску стратешку аутономију.
X-Fire још није спреман за масовну употребу
Иако су прва испитивања успешно завршена, X-Fire још није потпуно оперативан систем спреман за масовну производњу и употребу у јединицама. Предстоје додатна тестирања, избор муниције, интеграција система, тактичка валидација и организовање производње.
Ипак, сама чињеница да је лансер прешао из фазе планова и презентација у фазу реалних испитивања показује да Француска озбиљно ради на развоју сопствене ракетне артиљерије великог домета.
Ако програм ФЛП-Т успе, Француска би могла да добије систем који обједињује домаћи лансер, домаћу муницију, отпорност на електронско ратовање и слободу употребе без америчких политичких ограничења. Ако пројекат не испуни очекивања, притисак за куповину ХИМАРС-а вероватно ће бити све јачи.