МРАЧНЕ СТРАНЕ ОНЛАЈН СВЕТА: Инспекторка из Београда открива како да останемо безбедни на интернету

Испекторка Одељења за борбу против високотехнолошког криминала Гордана Вујисић подвлачи да се тим чији је члан бави свим облицима интернет криминала, али да су приоритетни случајеви они у којима је дете жртва. У разговору који смо са њом водили инспекторка Вујисић, указала нам је на опасности које вребају на интернету, поручујући да свако ко се не заштити може бити жртва, говорила је о потреби да се родитељи едукују и информишу пре него што детету дозволе приступ интернету, открила на којим местима на интернету су деца највише изложена опасности, као и многе друге корисне информације које су неопходне сваком кориснику интернета.

Сви виде Фејсбук као највећу опасност, али што се тиче размене обнажених фотографија и видео снимака, ова друштвена мрежа је најмање коришћена.

Сајт Аск.фм, за који можемо рећи да је велико зло на интернету, популаран је код деце од И до ВИ разреда основне школе. Сајт је конципиран тако да се постављају питања, наравно шкакљива, о сексу и свему оном о чему деца не причају са родитељима. Деца умишаљу да су ту сами са својим вршњацима, а сајт је опасан јер није као неке озбиљније друштвене мреже на којима можете да се заштитите, већ је све јавно и потпуно отворено. Према светским истраживањима на овом сајту налази се око 60% педофила - значи има их више него деце!

Поменула бих још један сајт, Omegle.com. То је сајт где ,,листате'' различите особе које се снимају. Дешава се да се на овом сајту девојке свлаче и да их особа која то гледа сними и онда подели по интернету. Имали смо много оваквих случајева, сајт је у Србији изузетно популаран међу тинејџерима, а наша пракса је показала да родитељи у највећем броју случајева нису ни чули за њега.

ТО ШТО ДЕТЕ СЕДИ У КУЋИ НЕ ЗНАЧИ ДА ЈЕ БЕЗБЕДНО

Раније смо саветовали да компјутер стоји у дневној соби, па да родитељ кад пролази ''баци поглед''. Међутим, сада је та прича пала у воду, јер у Србији скоро свако дете има паметни телефон и неограничен приступ интернету. Притом, телефон у себи има камеру и врло је лако направити неприкладну фотографију.

Има много апликација које корисницима нуде опцију ''sigurnosti''. На пример, Snapchat је апликација која даје могућност да одредите колико ће ваша фотографија да траје на телефону примаоца. И када разговарам са децом и питам их да ли је то сигурна апликација, они тврде да јесте. И онда их питам да ли знају шта је screenshot, и сви знају. Тада им ''кликне'' у глави да је 30 секунди, колико су на пример одредили да траје приказ фотографије, сасвим довољно да се направи screenshot.

Родитељи о овоме углавном не знају ништа, зато морају да се информишу, науче како да заштите дете, а управо на интернету има много корисних информација. Морају да забораве на лажну сигурност коју ствара чињеница да је њихово дете у кући и да је због тога безбедно, јер није. Кључно је да успоставе поверење због којег ће им дете сваки пут када их нешто на интернету узнемири, испричати шта се десило.

Чињеница је да родитељи о интернету знају много мање него деца и зато морају да пронађу времена да науче. Не морају да буду стручњаци за рачунар, довољно је да седну поред детета, да разговарају са њим, траже да погледају ко су му пријатељи, да врше неку контролу. И није једини задатак да родитељ сачува дете од насилника, већ и да се труди да ограничи време које дете проводи на интернету, како би га заштитило од отуђености од друштва и зависности од интернета.

И наравно, ако ипак дође до тога да дете постане жртва, мора се пријавити надлежним органима и обавезно сачувати све оно што би могло да буде доказ. На пример, код Фејсбука обавезно сачувати линк назива профила са којег је дете узнемиравано, јер су то обично лажни профили који након извршења кривичног дела буду обрисани. Треба сачувати фотографије, преписку, све су то докази на суду.

ПЕДОФИЛИ СУ УВЕК ТАМО ГДЕ СУ ДЕЦА

Постоје, углавном је реч о деци којој родитељи нису посвећивали довољно времена, често су то деца разведених родитеља, презапослених родитеља или родитеља који се нимало не разумеју у рачунаре, па не могу да контролишу децу. Што се тиче кривичних дела где долази до размене материјала који су сама деца направила, реч је углавном о тинејџерима, а онлајн предаторима су циљна група деца испод 13 година.

Родитељи су неопрезни, јер постављају слике деце у купаћим костимима или слике обнажене деце, не схватајући да то може да искористи неки педофил који ће те фотографије да прода. И ваше дете, које сте ви сликали на летовању, завршава на неком педофилском сајту. Често нам се дешава да када запленимо педофилски материјал, пронађемо фотографије са плаже које су управо и преузете са профила родитеља детета.

Политика Фејсбука као друштвене мреже је да не можете да имате профил, уколико сте млађи од 13 година. Када питам родитеље зашто су детету од 6 година направили профил, добијем одговор да су то учинили како би му омогућили да игра игрице, али да нема разлога за бригу јер знају шифру и нема фотографија детета. Међутим, на Фејсбуку игрице имају chat. И наравно да се и ту налазе педофили, они су свуда где су деца, зато сам апсолутно против тога да дете млађе од 13 година има профил на Фејсбуку, без обзира да ли родитељ има шифру, без обзира на све системе заштите.

Дешава се да дете буде под превеликим притиском средине јер сви његови другари имају профиле на Фејсбуку, било је случајева и да су деци која немају свој профил вршњаци правили лажни и на тај начин га шиканирали.

Ако се родитељ нађе у ситуацији да схвати да је можда боље да дозволи детету да има профил, него да оно буде једино које профил нема, онда се најпре мора упустити у озбиљан и исцрпан разговор о свим мерама предострожности. Детету се константно треба наглашавати да мора да вам пријави сваки контакт са непознатом особом и сваки садржај који је код њега изазвао неку врсту узнемирености.

Наравно, морате да имате шифру и  проверавате шта се дешава, деца са тим до неког тинејџерског доба немају проблем. Касније, они желе своју приватност и треба им је дати, али ви сте континуираним разговором са дететом до тог тренутка већ развили у њему способност да промишљено користи интернет.

Уколико одрасла особа узнемирава малолентну садржајима сексуалног карактера, то је кривично дело. Исти је случај ако се ради о порукама у којима се прети нападом на живот или тело те особе или њој блиске особе - то је кривично дело које се гони по службеној дужности. Са друге стране, ако је реч о позивима током којих неко ћути, прекида везу и слично, онда се пријављује провајдеру. Колико знам, њихова процедура је да упозоре особу која узнемирава неку другу, а уколико се узнемиравање настави, блокирају картицу.

Суштина је да увек треба пријавити. И када је реч о малолетницима млађим од 14, и када нема елемената кривичног дела, увек треба пријавити, па чак и само да би се добио савет.

ПРОУЧИТЕ ПРАВИЛА КОРИШЋЕЊА

Мој савет деци је да уопште не долазе у ситуацију да размишљају да ли је профил лажан или не. То што је профил направљен јуче, не значи ни да је лажан ни да није.

Када се деси да вам особа коју познајете и пријатељ вам је на Фејсбуку, пошаље захтев са свог новог профила, обавезно проверите о чему се ради, јер је могуће да је неко направио лажан профил са његовом фотографијом. Уколико му је украден идентитет, без одлагања се пријављује администраторима Фејсбука. Јер можда се тој особи чији је идентитет украден ништа неће десити, али се може десити неком детету.

Чини ми се да се тренд да се деца утркују ко ће имати више пријатеља смањио. Међутим, често када разговарам са децом добијем информацију да су им профили видљиви само пријатељима, а фотографије виде пријатељи пријатеља. Онда им представим једноставну рачуницу са минималним цифрама - ако имате 100 пријатеља и свако од ваших пријатеља има 100 пријатеља, долазите до тога да 10.000 људи може да види ваше фотографије. Вероватноћа да се међу 10.000 људи нађе неко ко је злонамеран је велика. Размислите колико људи онда има приступ вашим личним подацима, јер то нису само адреса и број телефона, већ и кад се сликате испред зграде, школе, аутомобила. То не треба да се дели јавно. 

Пре свега, треба детаљно прочитати упутство за коришћење, на пример Фејсбука пошто се највише користи. Оно је доступно на српском и ту се налазе све потребне информације. Никада ми се на предавању није десило да је неко од родитеља или деце рекао да је ово упутство прочитао.

Деца мисле да је профил заштићен ако су им заштићене фотографије и листа пријатеља. Када сам их питала да ли неко од њих зна како да заштити свој профил од некога ко је на неки начин сазнао њихову шифру, нико није знао. А једноставна опција је да унесете свој број телефона и вама ће, у случају да неко са другог рачунара покушава да уђе у ваш профил, стићи код на мобилни телефон. И само онај ко је тај код добио и укуца га у Фејсбук, може да приступи профилу. То је једна од бољих заштита које Фејсбук нуди.

И пре свега, међу пријатељима морате имати искључиво људе које познајете и којима верујете.