Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ОПЕВАН ДЕЧАК РАТНИК СА ОЗРЕНА: "Морамо се сјетити дјечака, пушку нос'о мјесто играчака" (ВИДЕО)

07.08.2015. 13:56
Пише:
Србија Данас
Spomenko Gostić
Споменко Гостић / Извор: Фото: Youtube Printscreen/Spomenko Гостић

Споменко Гостић је погинуо у 15. години живота бранећи своје село

Рат, као најтамнија страна медаље живота, коси народ без претходног одабира по било којој основи, па зато некад страдају и деца.

Песма о Споменку Госпићу (1978-1993)

Ој мартовски и дани и ноћи,
опростити никад нећу моћи,
ни петнаест напунио није,
вриједио је као чете двије.

Док је Срба и српскога бића,
памтићемо Споменка Гостића,
дозволити не см`јемо, земљаци,
да се јунак у заборав баци.

Мали борац, а велико дјело,
Јовићи га одгојило село,
под Озреном, ђе јунаци ничу,
добро ову послушајте причу.

Морамо се сјетити дјечака,
пушку нос`о мјесто играчака,
осим баке никог није им`о,
ред је да му свијећу запалимо.

Његова бака, која се једина старала о њему, подлегла је ранама офанзиве. Упркос свему, мали Споменко је одлучио да остане у селу да се бори. Остао је на епицентру бојишта на Озрену код села Јовићи са још неколицином војника. 

Двадесетог марта 1993. године био је дан туге за све Србе, нарочито за оне са Озрена и села Јовићи. То је био дан када је Споменко у својој 15-ој години подлегао ранама и оставио наук свим младим поколењима о пожртвовању и љубави према родном крају.

Након оваквог подвига, Споменко није само наша прошлост, већ и садашњост и светао траг који сеже у будућност свих нас. 

У спомен на Споменка, и јер се овакви хероји не не могу препустити забораву, снимљена је песма. Споменко Гостић је опеван као живи стећак храбрости, као сведок да и после 22 године његова жртва остаје упамћена.

Текст ове песме урадио је Миле Ромчевић, оснивач и координатор Завичајног Удружења „Родна груда“.

Отпевао ју је отпевао Стево Ромчевић, а послушајте као звучи: