ПЕТ ГЛАСОВА ПОЛА ЧОВЕЧАНСТВА: Чланице БРИКС-а против Косова у Унеску! (МАПА)
- Деловање БРИКС-а темељи се на поштовањима националног права повеље УН и противи се једностраним, насилним акцијама као што је сецесија Космета - каже аналитичар Милован Дрецун за SrbijaDanas.com.
Против пријема Косова у Унеско гласало је 50 држава. "ЗА" је гласало 92, док је уздржаних било 29. Да би Косово постало чланица била је неопходна двотрећинска већина, која је у тренутку гласања износила 95 гласова.
Овако гледано, за пријем Косова у Унеско било је више држава које су биле "ЗА", него оних које су гласале против, међутим гледано са друге стране, ако државе претворимо у број становништва долазимо до закључка да је готово пола светсе популације стало на српску страну.
Узмемо на пример земље БРИКС у које спадају: Кина, Индија, Русија, Бразил и Јужноафричка Република. Њихово становништво прелази цифру од три милијарде. Имајући у обзир да на свету има око седам и по милијарди становништва, онда је јасно да је против уласка Косова у Унеско гласала скоро половина светске популације
Аналитичар Милован Дрецун каже за Србију Данас да је БРИКС заправо темељни стуб новог мултиполарног међународног поретка који се формира.
- Деловање БРИКС-а темељи се на поштовањима националног права повеље УН и противи се једностраним, насилним акцијама као што је сецесија Космета и то показује да будућност припада онима који се држе права а не онима који на најгори начин урушавају стабилност и безбедност међународног поретка – објашњава Дрецун за наш сајт.
Он додаје да је ово победа тог дела међународне заједнице који не прихвата да се проблеми решавају притисцима, уценама, условљавањима већ своје деловање темељи на поштовању дотигнутих међународних стандарда и на мирном решавању спорова.
На БРИКС није могао да се изврши притисак
Дрецун се сложио да ових пет гласова носе пола човечанства, уколико обратимо пажњу на величину тих земаља и на број становника. На чланице БРИКС-а они који су подржавали Косово нису могли да изврше притисак.
- Унеско је био евидентан геополитички сукоб тог старог одлазећег униполарног поретка који предводе САД и овог надолазећег мултиполарног. Победа је била на страни мултиполарног, јер самим тим што нису успели ови који су вршили притисак да обезбеде довољан број гласова, да бар 19 земаља које признају Косово као некакву државу нису подржале чланство Косова у Унеско упркос снажним притисцима, показује да мултиполарни поредак има много већи капацитет – закључује Дрецун.