Пореска управа: Контрола Богићевића трајаће још неколико недеља
Вршилац дужности директора Пореске управе Србије Марко Маринковић изјавио је да контрола компаније "Фармаком МБ" Мирослава Богићевића и свих повезаних фирми и даље траје.
"Контрола концерна је изузетно захтевна у смислу укрштања података, контроле токова новца и трајаће сигурно још неколико недеља. Контролишемо и повезане компаније, у смислу пословног односа и удела у капиталу", рекао је Марко Маринковић.
Према његовим речима, контрола се обавља у иствремено у свим фирмама, а тим послом се бави више десетина припадника пореске полиције.
"Планирали смо организоване контроле које се боре против финансијског криминала и установили смо малверзације и злоупоотребе о чему смо извештавали надлежне државне органе", рекао је Маринковић наводећи да детаље о случају Богићевић не може да износи, будући да је власник Фармакома ухапшен и у статусу које дефинише законодавство.
Говорећи о контролама великих пореских дужника, први порезник Србије је рекао да оне раније нису биле могуће због политичког утицаја и заштите појединих бизнисмена.
"Сви смо свесни чињенице да је било одређених политичких утицаја и заштите појединих фирми. Међутим, од кад сам дошао на место заменика директора Пореске управе, нема заштићених. Сви су порески дужници једнаки пред законом", изричит је Маринковић.
Он је навео да порезницима није циљ "рушење и ливидација" пореских дужника, нити принудна наплата, већ, како је рекао, узимање новца онима који га на рачунима имају, али су неажурни и незаинтрересовани да испуне дугове према држави.
Коментаришући велике дужнике који су вољни да плате порез, он је навео пример фирми Предрага Ранковића Пецонија "Монус" и "Инвеј". Маринковић је навео да је само у септембру, у року од 15 дана наплаћено око седам милиона евра на име дуга за порез, а од лета, од кад је на месту првог порезника, од Пецонија је наплаћено близу девет милиона евра.
Маринковић је нагласио да Пореска управа ради, заједно са другим државним органима и на контроли фирми које нису дуго година контролисане. Таква је, према његовим речима и Апатинска пивара у коју порезници нису крочили седам година.
Упитан да ли као бивши припадник Безбедносно информативне агенције (БИА) користи у раду њихову методологију, одговара да таква методологија не може да се примењује у Пореској управи, јер није тако регулисано законом. Међутим, како је рекао, може да се примени искуство, лична познанства и позитивна енергију у свим државним органима да се малверзацијама стане на пут.
На питање новинара да ли је логично да казна за неплаћање пореза на имовину за грађане износи 50.000 динара, ако годишњи порез износи, примера ради, око 8.000 динара, он је одговорио да је то наслеђено.
"То смо наследили. Не заборавите да сам ја на овој позицији мање од четири месеца. Али свестан сам чињенице да велики број грађана који се бори за егзистенцију није у могућности да плати. С друге стране, сви морају да имају свест о томе да обавезе према држави морају да се измирују", закључио је Маринковић.