Почела велика легализација у Србији: Шта треба да знате, који папири су потребни и колико кошта

Пријава је могућа на три начина: путем нове онлајн платформе "Свој на своме", у свим општинама и у више од 580 пословница Поште Србије.

Процене показују да у Србији постоји чак око пет милиона нелегалних објеката, па је држава отворила потпуно нови систем који би требало да убрза процес и коначно реши вишедеценијски проблем.

Која документа су потребна?

За подношење захтева довољни су само основни подаци:

1. важећа лична карта или пасош,
2. било какав доказ о власништву (уговор, поклон, оставинска одлука, пресуда),
3. број катастарске парцеле,
4. основни подаци о објекту (врста, површина, спратност),
5. изјава под кривичном и материјалном одговорношћу да су подаци тачни.

Захтев се може поднети чак и ако је објекат грађен на туђој земљи - али ће власнички односи морати накнадно да се реше у посебном поступку (откуп, сагласност власника и сл.).

Пријављује се сваки помоћни објекат: шупа, гаража, остава, као и делови куће који раније нису били обухваћени легализацијом.

Општине и Пошта помажу грађанима који не користе интернет

Општине широм Србије организовале су пунктове и припремиле флајере са детаљним упутствима. Платформа „Свој на своме“ води кориснике корак по корак, од пријаве до завршетка поступка.

У Пошти Србије више од 2.500 запослених прошло је обуку и може да попуни захтев уместо грађана. Они који немају мејл или телефон биће лично обавештени на шалтеру да је стигла потврда из Агенције за просторно планирање или РГЗ-а.

Велика предност: нема техничке документације

За разлику од претходних закона, сада није потребно достављати:

1. елаборате,
2. пројекте,
3. техничку документацију о инсталацијама.

Када објекат буде легализован, моћи ће да се прода, наследи, овери код нотара или користи као гаранција за стамбени или пословни кредит.

Колико кошта легализација?

Цена зависи од локације и креће се од 100 до 1.000 евра у динарској противвредности - највиша је на најскупљим градским зонама.

Потпуно су ослобођени плаћања:

1. корисници социјалне помоћи,
2. особе са инвалидитетом,
3. борци,
4. самохрани родитељи,
5. породице са троје и више деце.

Ко не може да легализује?

Објекти подигнути на:

1. заштићеним подручјима,
2. парцелама намењеним за јавну употребу,
3. као и сва будућа бесправна градња
4. биће уклоњени или прелазе у власништво државе.

Додатни рок за кашњење

Грађани који из објективних разлога не стигну да поднесу захтев у року од два месеца, моћи ће то да учине још годину дана, али уз доказ о оправданом кашњењу.

Шта је циљ новог закона?

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић истиче да држава тиме уводи ред:

„Држава мора да зна шта је изграђено и ко је власник. Ако аутомобил има власника, мора да га има и кућа.“

Циљ је да свако ко деценијама користи свој дом напокон постане његов законити власник, док држава решава проблем који се таложио генерацијама.