ПОСТАЛА ЈЕ КОСТ И КОЖА, ПОЛУЋЕЛАВА И БЕЗ ЗУБА: Исповест девојке са анорексијом и булимијом

Двадесетпетогодишња Неда Дропулић из Вргорца годинама је живела у телу које као да није било њено, скупљајући праменове косе свако јутро и борећи се са осећајем изгладњивања. Пошто је патила од анорексије и булимије, њени родитељи су покушавали на све начине да јој обогате исхрану и врате у нормалу. Сваки тањир јој је био велика мука. Сваки оброк који су јој поставили на сто, бацала је или се преједала и на крају повраћала како би избацила све из себе. 

- Да се родитељи нису рукама и ногама борили за мене, умрла бих сигурно - исповеда Неда. Тада је имала једва 30 кг и била је убеђена да је предебела. Своје седмогодишње паклено искуство са анорексијом и булимијом описала је у књизи "Анорексија - Тежина лепоте" којом је хтела да младим девојкама буде упозорење - да стану на време и да нису саме.

У петом разреду основе школе јој је на тренингу рукомета једна девојка рекла да је дебела, након чега она више није долази на тренинге. После је од свог симпатије чула како воли манекенске типове девојака и то јој је био знак да треба да крене са дијетом. Тада је била висока 158 цм и тешка 56 кг.

Почела је да тренира три пута дневно, одстранила је све масноће из исхране и стално је проучавала калоријске таблице намирница које је јела. Стално је гледала насловнице магазина, у жељи да једног дана буде као једна од оних личности, записивала би све што је јела и пила најмање 4 литра воде дневно.

- Довели сте ме да ме излечите, од чега? Од чињенице да сам напокон срећна и да носим своје омиљене "скини џинс"? Шта једна исфрустрирани и дебели психијатар зна о мом животу? - изговорила је Неда када су је забринути родитељи одвели код лекара. Пошто је била приморана на хоспитализацију, из револта је изгубила 15 кг.

Храну је сецкала на комадиће, а сваки залогај је жвакала тачно 125 пута, због чега јој ослабио рефлекс гутања. Зуби су јој почели испадати и жутети, остала је и без пломби а цаклина зуба је нестала јер је сатима умела да задржава храну у устима. Пре одласка у школу радила је 350 трбушњака. Коса јој је опадала рапидном брзином, да је на неким местима била потпуно ћелава. Неколико пута је завршила на хитној, због премалог броја откуцаја срца у минути, где су је морали везати за кревет како би примила глукозу.

Анорексија долази заједно са булимијом, због којих је све чешће повраћала. Након тога, запала је у фазу компулзивног преједања где се удебљала 15 кг и тај процес прекомерног уноса хране ју је дотукао. Уништавала се лаксативима, пила је таблете за смирење и антипсихотике, преноси јутарњи.хр.

На претње да ће је поново хоспитализовати, говорила је да ће скочити са терасе. Родитељи су плакали покрај њеног кревета сваког дана, а окидач да се промени било мајчино писмо на основу чега је схватила да је заиста дотакла дно.

Данас је студент филозофије, пише свој први роман и окренула се духовности, а вера јој је потпуно променила живот. Једина последица коју вуче јесте проблем са штитном жлездом, а веома често одлази и код психијатра на сеансе, који јој помаже да настави са животом.