Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПРАЗНА ПОЉА: Нема вишњу ко да бере!

09.07.2014. 11:03
višnje
вишње / Извор: Facebook

Пољопривредници не могу лако да нађу раднике, иако Србија има скоро 800.000 незапослених. Дневнице од 1.200 до 2.000 динара нису довољан мотив да се проведе дан на њиви.

Послови у пољу су тешки, па се међу готово 800.000 незапослених, за њих одлучују само они који баш немају другог избора. Зато и не чуди што неки пољопривредници муку муче да нађу људе који ће им обрати воћњаке, пишу Новости.

Произвођачи вишања и трешања, којима пролази сезона, размишљају да остатак рода оставе на гранама, јер тврде да не могу да плате надничаре.

Разлог није само што је радничка дневница од око 1.200 динара за њих скупа, већ што је откупна цена њиховог воћа од 15 до 20 динара изузетно ниска.

У Таванкуту је актуелна берба вишања, послодавци тврде да плаћају 13 динара по убраном килограму, али да не могу да пронађу раднике. Ових дана почиње и берба краставаца, а ускоро ће газдама бити потребни и берачи шљива и јабука.

drvo
дрво / Извор: Профимедиа

Власници плантажа ситног, коштуничавог воћа, најчешће се нађу у великим проблемима, јер у цену овог воћа, пре свега вишања и трешања, великим делом улази и цена радне снаге, објашњава секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине Ђорђе Бугарин.

Ако је откупна цена ниска, а такве случајеве смо имали и претходних година, дешава се да воћњаци остану необрани. Повртари, воћари и виноградари имају озбиљних проблема с радном снагом.

Пољопривредници који нису те среће да културе које гаје могу да обраде машински, већ им је потребно доста ручног рада, из године у годину све теже долазе до радне снаге.

Један од најтежих послова су расађивање и берба дувана, пошто подразумевају доста ручног рада. Радници у бербу крећу рано и почињу већ у четири сата ујутру, а у газдино домаћинство се враћају у седам до осам сати и настављају да нижу дуван који су убрали.