Премијера оперете Јохана Штрауса у Мадлениануму
Оперета Јохана Штрауса Млађег "Бечка крв" која у Србији никада није извођена, биће премијерно изведена на сцени Опере и театра Мадленианум 5. октобра што ће уједно бити и њена српска премијера.
Оперету ће извести Оркестар Опере и театра Мадленианум под диригентском управом Станка Јовановића, Хорски и балетски ансамбл и бројни истакнути солисти, глумци и оперски певачи.
Режисер је Воја Солдатовић, кореограф Мирко Кнежевић, сценограф Далибор Тобџић, костимограф Маја Студен. Представа се ради у две поделе, кнеза Ипсхајма Гинделбаха играју Ненад Ненић / Иван Плазачић, Балдуин, гроф Цедлау је Љубомир Поповић / Вања Бисерчић, Габријела, његова жена Тања Обреновић / Наташа Тасић Кнежевић, Гроф Битовски Милан Милосављевић.
Лик госпођице Франциске Каљари играће Бранислава Подрумац / Олга Малевић Ђорђевић, Каглера припрема Иван Бекјарев, Пепи Сенка Недељковић / Александра Јовановић и Јозефа Горан Стргар / Марко Живковић.
Први пут је изведена 26. октобра 1899. године, четири месеца након смрти композитора. Идеја оперете, као и наслов преузет је од једног од Штраусевих најпопуларнијих валцера "Бечка крв" оп. 354, била је креирање сценског дела у коме би се искористиле мелодије из Штраусових старијих и мање познатих дела.
Оперета "Бечка крв" је компонована у време Бечког конгреса, 1814. и 1815.године, међународне конференције која тражи насељавање Европе након Наполеонових ратова, те стога прати традиционални заплет оперете који је пун погрешних идентитета.
Дело тада није добро прошло код публике, 1905. године са незнатно прерађеним текстом и музиком, поново је почело да се приказује у позоришту у Бечу (Theater ан дер Wien) и тада доживљава велики успех. Од како је 1928. године стављена на репертоар Бечке народне опере до данас је остала на репертоару.
Пред српску премијеру оперете "Бечка крв" Мадленианум је саопштио да је преношење бечке атмосфере далеких векова у Београд, велики изазов, посебно јер оперета као жанр није честа на нашим сценама.
Раскош, неверство, интриге, заљубљивање, радост живљења представљају капљице бечке крви коју само Бечлије поседују и која се препознаје на далеко. Иако све делује лако и лепршаво, захтеви који се постављају пред протагонисте подразумевају веома добро певање и исто тако добру глуму, јер се оперета и састоји из обимних говорених делова као и из низа арија, дуета, ансамбала.