ОД ДОМАЋИНА ДО ИЗБЕГЛИЦЕ: "Спавали су у приколици, а купали се у кориту које су донијели из Крајине"
“Јако ме је забољело када ми је дјед причао да су једно вријеме спавали у приколици испод цераде“, почиње причу за Србију Данас Синиша Вујанић који је са својом породицом избегао у Србију за време “Олује“.
Синиша је у време кад су се иселили имао само две године. Са мајком и братом дошао је у Београд код тетке на дан почетка "Олује". Дуго нису знали шта се дешавало са остатком породице, али касније му је деда све испричао.
“Они су по доласку у Србију лутали годинама, трактором са приколицом лутали су по Срему. Гдје год су одлазили, нису могли дуго да се задрже јер је било прескупо за њих, или није било услова за живот“, каже Синиша сећајући се онога што су му причали.
“Једно вријеме су спавали и у приколици испод цераде. Било ми је јако тешко да слушам ту дједову причу. Купали су се у кориту које су донијели из Крајине“, каже Синиша за портал SrbijaDanas.com.
Помоћ нису могли да пронађу ни код рођака јер су сви били глуви за њихове вапаје.
“Фамилија, тј. рођене сестре од мог дједа које су се скрасиле у Мирјеву, нису хтјеле ни да чују за нас, а док смо тамо живјели увијек им је дјед давао и шаком и капом. Ал' нека...“, објашњава он.
Синиша Вујанић који нам је испричао причу о својој породици
И стриц се борио за своје!
И остатак породице која је пребегла у Србију није имао на ког да се ослони. Његов стриц који је био рањен док је бранио водопаде очекивао је помоћ од брата Синишине бабе.
“Стриц се надао помоћи од бабиног брата, јер је био официр у ЈНА, ал' он га је исто тако глатко одбио с објашњењем да и он тешко живи“, каже Синиша.
Морао је да прехрани породицу са којом се сместио у Шапцу па је радио разне послове.
“Стриц се исто вукао по подстанарству, по Шабцу. Радио је на виљушкару како би прехранио своју породицу. Био је то тежак период за њих, док се некако нису привикли на нову средину. Стринина мајка им је помагала новчано колико толико, да могу да подмире основне трошкове. То је жена која им и купила кућу у Шапцу прије 3 године“, каже он.
Синиша који данас живи са мајком и братом у Калуђерици као подстанар каже да му је најтеже што овде где сада живи није срећан.
“Ђед и баба су ми умрли, а ја и даље живим са мајком и братом као подстанар у Калуђерици. Како године пролазе, а посебно како се ближи 20 година егзодуса, мени је теже, јер гледам слике, проживљавам све изнова, као да сам опет тамо, и искрено нисам срећан овдје гдје сам сад“, закључује он. ( О томе шта се све издешавало са Синишином породицом можете прочитати КЛИКОМ ОВДЕ).
