OD DOMAĆINA DO IZBEGLICE: "Spavali su u prikolici, a kupali se u koritu koje su donijeli iz Krajine"
“Jako me je zaboljelo kada mi je djed pričao da su jedno vrijeme spavali u prikolici ispod cerade“, počinje priču za Srbiju Danas Siniša Vujanić koji je sa svojom porodicom izbegao u Srbiju za vreme “Oluje“.
Siniša je u vreme kad su se iselili imao samo dve godine. Sa majkom i bratom došao je u Beograd kod tetke na dan početka "Oluje". Dugo nisu znali šta se dešavalo sa ostatkom porodice, ali kasnije mu je deda sve ispričao.
“Oni su po dolasku u Srbiju lutali godinama, traktorom sa prikolicom lutali su po Sremu. Gdje god su odlazili, nisu mogli dugo da se zadrže jer je bilo preskupo za njih, ili nije bilo uslova za život“, kaže Siniša sećajući se onoga što su mu pričali.
“Jedno vrijeme su spavali i u prikolici ispod cerade. Bilo mi je jako teško da slušam tu djedovu priču. Kupali su se u koritu koje su donijeli iz Krajine“, kaže Siniša za portal SrbijaDanas.com.
Pomoć nisu mogli da pronađu ni kod rođaka jer su svi bili gluvi za njihove vapaje.
“Familija, tj. rođene sestre od mog djeda koje su se skrasile u Mirjevu, nisu htjele ni da čuju za nas, a dok smo tamo živjeli uvijek im je djed davao i šakom i kapom. Al' neka...“, objašnjava on.
Siniša Vujanić koji nam je ispričao priču o svojoj porodici
I stric se borio za svoje!
I ostatak porodice koja je prebegla u Srbiju nije imao na kog da se osloni. Njegov stric koji je bio ranjen dok je branio vodopade očekivao je pomoć od brata Sinišine babe.
“Stric se nadao pomoći od babinog brata, jer je bio oficir u JNA, al' on ga je isto tako glatko odbio s objašnjenjem da i on teško živi“, kaže Siniša.
Morao je da prehrani porodicu sa kojom se smestio u Šapcu pa je radio razne poslove.
“Stric se isto vukao po podstanarstvu, po Šabcu. Radio je na viljuškaru kako bi prehranio svoju porodicu. Bio je to težak period za njih, dok se nekako nisu privikli na novu sredinu. Strinina majka im je pomagala novčano koliko toliko, da mogu da podmire osnovne troškove. To je žena koja im i kupila kuću u Šapcu prije 3 godine“, kaže on.
Siniša koji danas živi sa majkom i bratom u Kaluđerici kao podstanar kaže da mu je najteže što ovde gde sada živi nije srećan.
“Djed i baba su mi umrli, a ja i dalje živim sa majkom i bratom kao podstanar u Kaluđerici. Kako godine prolaze, a posebno kako se bliži 20 godina egzodusa, meni je teže, jer gledam slike, proživljavam sve iznova, kao da sam opet tamo, i iskreno nisam srećan ovdje gdje sam sad“, zaključuje on. ( O tome šta se sve izdešavalo sa Sinišinom porodicom možete pročitati KLIKOM OVDE).
