Псећи говор: Лајање, режање и завијање

Звукови које пси производе немају важну улогу када су изоловани од покрета, него служе за употпуњавање говора тела, пише Index.hr.

Лајање

Лајање је најчешћи звук којим се пси служе у разним ситуацијама. Лајање можете да значи чување нечега или некога, обично привлачење пажње, али и избацивање вишка енергије услед великог узбуђења или фрустрираности.

Када треба да останете по страни

Како би држао човека, углавном странца, на дистанци, пас ће произвести низ дубоких лавежа, понекад уз физичке насртаје. Неретко уз овакав лавеж иде и показивање страха: приљубљене уши уз главу, уста затегнута уназад и очи широм отворене.

Привлачење пажње

Мали пси најчешће лају због привлачења пажње на коју су навикли због много мажења и љубави којима их власници обасипају. Када виде да се на њих нико не обазире, започеће дугачку серију гласног, интонацијски вишег, лавежа, испрекиданог краћим раздобљима тишине током којих ће прикупљати снагу и гледати је ли је ико приметио његов покушај. Ако власник не реагује, ова "песма" не може да се настави превише дуго.

Режање

Режање служи за застрашивање противника и показивање спремности на борбу. Сувишно је рећи да не покушавате да ''одговорите'' пса од режања јер резултат тога могу бити напади без претходног упозорења.

Завијање

Завијање је начин комуникације са удаљеним псима. Неке расе су склоније, посебно оне које не могу да лају попут хаскија, аљаскога маламута и басењија. Пси често завијају у азилима и стационарима, покушавајући да комуницирају са члановима свог удаљеног чопора.