РАКИЈА ИЗЛАЗИ ИЗ ИЛЕГАЛЕ? Ево шта доноси нови закон

Деда Станко Милетић, из Старог Сланкамена, од воћа из свог воћњака, ако је година добра, испече око 100 литара ракије. Део се, прича, потроши "у кући", део оде пријатељима и фамилији, а део, ако се укаже прилика, и прода. Том продајом, а да није ни знао, кршио је закон. А у том "организованом злочиначком подухвату" имао је друштво готово сваког озбиљнијег сеоског домаћинства у Србији у ком се ракија пече, а, према прилици, и продаје, пишу Новости.

До сада се таквом продајом, како указују стручњаци, кршио Закон о ракији, који је предвиђао да ракијом могу да тргују само регистровани прозвођачи. А њих, прецизира Иван Богдановић, један од озбиљних произвођача ракије и члан Групације произвођача ракије у Привредној комори Београда, као и учесник у изради новог закона којим се регулише производња овог алкохолног пића, није било више од 400.

На тај начин овај закон, који је био на снази готово осам година, производњу ракије једноставно је отерао у сиву економију.

- Добили смо нови закон и ситуација је сада сасвим другачија, пошто су у изради законског решења, које би требало да почне да се примењује од следеће године, поштоване готово све сугестије нас "са терена" - не крије задовољство Богдановић. - Поступак регистровања произвођача за продају ракије је тако једноставан да се неће пријавити само онај ко то заиста не жели, тако да ракија има отворен пут у легалне токове. Тиме смо на добитку и ми произвођачи, и држава, која ће наплатити више пореза и акциза, а и потрошачи, јер је "илегална" ракија на тржиште долазила без икакве контроле квалитета, без пољопривредне инспекције, и могла је да буде потенцијално опасна за употребу.

О каквим је количинама ракије на тржишту Србије реч најбоље илуструје податак да се годишње, легално, произведе око 11 милиона литара овог пића. Илегално, међутим, до потрошача је, према проценама које износи Богдановић, долазило и три пута више.

- Готово да нема кафића, ресторана или кафане у којима се точи легално произведена ракија, пошто у правилу имају неколико "легалних" флаша које допуњују ко зна чиме - огорчен је Богдановић. - Како и не би када је, без плаћања дажбина држави и без трошкова паковања, таква ракија била и 50 одсто јефтинија од наше.

Добро пиће најмање 15 евра

Да би се произвео литар добре ракије, објашњава Богдановић, неопходно је десетак килограма воћа. Цена ракије, самим тим, не може да буде нижа од цене тог воћа.

- Ако се урачуна да квалитетна амбалажа кошта још толико, а и да ракија, ако желимо да добије на квалитету, треба да одлежи у бурету, јасно је да цена литра, у подруму, мора да буде око осам евра - наводи Ђурић. - На ту цену, наравно, треба урачунати и трговачку маржу, па квалитетна ракија тешко може да буде јефтинија од 15 евра.