Реалистички цитати великог академика: Овако је говорио СТЕВАН СРЕМАЦ!

Стеван Сремац - Академик и један од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца. Рођен је у Сенти, а усавршавао се на Београдском универзитету. Његова најистакнутија дела су "Ивкова слава", "Поп Ћира и поп Спира" и "Зона Замфирова".

Обдарен способностима посматрања и запажања, проницања у суштину појава и догађања, Сремац је увек полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио.

Ово су мудре мисли о животу, које је изрекао овај чувени писац:

• Благо оном ко уме ћутати - Рекло је псето кад је добило батине.
• Тешко своме без свога.
• Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.
• Не мрзим човека који зло каже, него човека који зло мисли.
• Кад пас кобасицу једе, сигурно је украо.
• Док магарца имаш онда га и јаши.
• Риба и гост трећи дан смрде.
• Што да измишљам теме када их сам живот у изобиљу нуди и људе кад их посве дневно проматрам по улицама и каванама.
• Више жена из куће у кецељи изнесе, нег што муж на расточена кола увезе.
• Где није кошкања није ни миловања.
• Женидба, то је просто једна срећа. Имаш, кажу, пуну врећу змија и међу њима једна јегуља; туриш руку у врећу па бираш! Е, па хајде ти сад потрефи баш ону једну, једину јегуљу.
• Прва љубав и мајска киша плахе су, али очас прођу.