Речи МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА које вас неће оставити равнодушним!
24.05.2015.
21:06
Матија Бећковић (1939) је српски писац који се сматра "обновитељем народне епике и Његоша" управо због примитивно-племенских аспирација којима надахњује своју поезију. Пише архаичним импулсом, па зато сваки његов стих звучи као да је из старине, његошевски, слепачкогусларски. Зато је и врло препознатљив нашој читалачкој публици.
Ево неких Бећковићевих речи које описују данашње време, а неке су можда и свевремене. Оно што је сигурно - неће вас оставити равнодушним:
- Ако нас неће срећа, остаје још једна велика и утјешна срећа. То је: избјећи несрећу.
- Наше се време разликује од свих других времена, и зато некима изгледа као и да немамо свога времена. Као да живимо у међувремену.
- Човек лако прихвата да је неко срећнији, а тешко пристаје да је ико несрећнији од њега. Зачудило би нас ко би се све пријавио за конкурс за највећег мученика.
- Будала има много. Конкуренција је огромна.
- Глупост је старија од памети. Да први човек није био глуп,други се неби ни створио.
- Нигдје човјек није мали као пред шалтером и нигдје мали људи нису већи него иза њега.
- Данас медицина од човјека може направити све осим човјека.
- Шта све још човеку недостаје, најбоље показују обећања. Народима за које се тврди да су слободни – обећава се слобода, онима за које се мислило да су сити – обећава се хлеб.
- Поред свих почасти које му се одају, искуство је узалудно и непотребно. Искуством се нико никад није могао користити, чак ни личним. Искуство је старо и горко, тешко и црно.
- Живот нам не би био потребан, кад би био јасан.